Животна средина

Параметри који се испитују су: физичко-хемиијске особине земљишта, садржај тешких метала и органски загађивачи.

Национални регистар извора загађивања (НРИЗ) је скуп систематизованих информација и података о изворима загађивања медијума животне средине, односно, представља регистар свих људских активности које могу да имају негативан утицај на квалитет животне средине на неком простору. НРИЗ је информациони подсистем Информационог система животне средине Републике Србије, који се у складу са Законом о министарствима и Законом о заштити животне средине води у Агенцији за заштиту животне средине.

У склопу мониторинга обављају се послови планирања развоја и надзора над функционисањем државне мреже станица за мониторинг квалитета вода. Врши се узорковање површинских и подземних вода, презервација узорака, теренско физичко-хемијска и хемијска анализа узорака вода. Такође врши се узорковање вода за потребе микробиолошких анализа и учествује у узорковању узорака за потребе одређивања параметара који су индикативни за све биолошке елемената квалитета и у узорковању за параметре који су индикативни за све хидроморфолошке елемента квалитета.

Агенција за заштиту животне средине прати алергене врсте полена путем мерних места распоређених на територији Републике Србије. Информације о врсти и концентрацији присутног алергеног полена могу се видети за претходну недељу као и прогноза за текућу, које се ажурирају на основу најављених временских прилика као и значајног дугогодишњег искуства у праћењу полена као природног загађивача. Сезона мерења алергеног полена, у складу са климатским условима наше земље и у зависности од временских услова који диктирају почетак полинације, почиње крајем јануара или почетком фебруара а завршава се октобру.

Агенција за заштиту животне средине врши мониторинг квалитета ваздуха на територији Републике Србије у оквиру државне мреже станица за квалитет ваздуха. На станицама се врше аутоматска мерења сумпор-диоксида (SO2), азот-диоксида (NO2), суспендованих честица PM10 и PM2.5, озона (O3) и угљен-моноксида (CO). Резултати ових мерења приказани су као средње дневне (SO2, NO2, PM10 и PM2.5) односно максималне дневне (средње) осмосатне вредности (O3, CO). Анализе резултата ових мерења заједно са резултатима мерења која се спроводе у другим мрежама, Агенција једном годишње публикује у Годишњем извештају стања квалитета ваздуха у Републици Србији.

Резултати пројекта „Хармонизација података о клизиштима и обучавање локалних самоуправа за њихово праћење” - BEWARE (BEyond landslide aWAREness) који укључују локалитет, координате, опис процеса и терена, угроженост објеката и људи за 25 општина у Србији.

Геологија Србије 1:500.000, пројекат Једна Геологија (OneGeology) (1:1М), Геолошки Завод Србије. Кориговано и приређено од стране ГеолИСС тима, РГФ Универзитета у Београду и Сектора за геологију и рударство Министарства рударства и енергетике (јул 2016). Доступни формати: XML и JSON.

Геолошки речници усаглашени са GeoSciML-ом су саставни део Геолошког Информационог Система Србије (ГеолИСС), а користе се за контролу домена, класификацију и симболизацију, изведени из ГеолИССТерм-а. Доступни формати: XML и JSON.