Отворени подаци

Према једној од дефиниција, отворени подаци су подаци у машински читљивом и отвореном облику доступни за поновну употребу:

Поновна употреба односи се на коришћење отворених података од стране физичких или правних лица за комерцијалне или некомерцијалне сврхе другачије од првобитне за коју су били прикупљени или израђени, и обухвата могућност њиховог умножавања, дистрибуције, стављања на располагање трећим лицима, прилагођавање, повезивање са другим подацима, интегрисање у пословне процесе, производе и услуге, као и друге поновне употребе.

Подаци морају бити у облику који је погодан за рачунарску обраду, односно облику који омогућава лак приступ и манипулацију подацима помоћу рачунарских програма (машински читљиви).

Подаци морају бити доступни у форматима записа чија је употреба могућа без плаћања накнаде или других ограничења, као и за чију обраду је доступан најмање један алат слободног софтвера (отворени облик).

Осим наведеног, отворени подаци подразумевају изворност (објављивање података у облику у коме су прикупљени, без накнадних трансформација), комплетност (постојање описа структуре података, пратећих шифарника и сл.) и ажурност (која се, када год је то могуће, постиже директним преузимањем података из базе у којој се изворно обрађују)

Национални Портал отворених података (data.gov.rs) представља место на коме се објављују скупови отворених података у поседу државних органа Републике Србије (што обухвата органе државне управе, аутономних покрајина и локалне самоуправе, као и организације којима је поверено вршење јавних овлашћења – нпр. Влада, министарства, општине, агенције, регулаторна тела, установе и комунална предузећа и други).

Портал отворених података замишљен је не само као репозиторијум отворених података државних органа, већ и као место интеракције са заједницом која те податке користи. Осим могућности свеобухватног претраживања објављених скупова података, портал корисницима нуди могућност праћења активности државних органа који објављују податке, као и могућност дискусије о објављеним подацима. Садржаји портала доступни су програмерима путем апликативног програмског интерфејса (API). Такође, на порталу је заинтересованим посетиоцима омогућено да стекну увид у потенцијал отворених података, кроз представљање конкретних примера употребе објављених скупова података – било да се ради о мобилним или веб-апликацијама које употребљавају отворене податке, различитим визуелизацијама, мапама или другим облицима поновне употребе.

Јавне институције сакупљају и производе велику количину различитих података, а обезбеђивањем њихове доступности у форми отворених података (без угрожавања поверљивости или приватности) они се чине доступним ширем кругу корисника.

Институције тиме не само да обезбеђују виши ниво јавности рада, већ пружају грађанима и привреди нове могућности да од података створе неку нову вредност – било да се ради о некој новој апликацији, пословном моделу, визуелизацији, мапи, истраживачком пројекту итд.

Кроз отварање података, држава подстиче развој креативног бизниса и економије знања, али и добија драгоцене повратне информације, које могу да се искористе за побољшање квалитета података, боље разумевање потреба корисника, квалитетније формулисање и спровођење јавних политика.

Доношењем Закона о електронској управи, који је усвојен 5. априла 2018. године, уведена је обавеза органа да на Порталу отворених података објављују отворене податке из своје надлежности на начин који омогућава њихово лако претраживање и поновну употребу, и омогућен је слободан приступ објављеним подацима без накнаде. Ступањем на снагу Уредбе о начину рада Портала отворених података, успостављен је целовит правни оквир за отварање података у поседу државних органа и њихово објављивање.

Отварање података у поседу јавних институција ради њихове поновне употребе стратешко је опредељење Владе Србије, о чему сведочи и то што Стратегија развоја електронске управе у Републици Србији за период од 2015. до 2018, као и акциони планови за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Републици Србији за 2016-2017. и 2018-2020. годину садрже посебна поглавља посвећена отварању података. Област отварања података ће бити обухваћена и новим стратешким оквиром за електронску управу у Републици Србији за период од 2019. до 2021. године, чија је израда у току.

Значај отворених података у Републици Србији препознат је и у експозеу председника Владе од 28. јуна 2017, у коме је, између осталог, наведено да ће један од приоритета Владе бити подршка отварању података у поседу јавних институција.

Институционално, процесом отварања података руководи Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, која одржава национални Портал отворених података и представља први контакт за све институције које желе да објављују податке.

Почетком 2016. формирана је Радна група за отворене податке сачињена од представника државних институција, организација цивилног друштва, академских институција, пословних асоцијација, међународних организација и развојних партнера, са задатком да планира и координира активности на даљем отварању података, пружа подршку институцијама које отварају податке, обезбеђује сталну сарадњу између јавне управе и цивилног сектора, подстиче тражњу за отвореним подацима, и промовише резултате и користи које доноси отварање података. У фебруару 2019. Радна група је бројала 120 чланова из 62 организације (39 државних институција, 13 организација цивилног друштва, четири академске институције, две пословне асоцијације и четири међународна развојна партнера).

Свеобухватну подршку процесу отварања података у Србији пружа Програм Уједињених нација за развој (UNDP), преко пројекта „Отворени подаци - отворене могућности”. Овај пројекат реализује се уз подршку Светске банке, Владе Велике Британије у склопу Фонда за добру управу (GGF) и Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (SIDA). Пројекат је започет 2015. године, када је израђена Оцена спремности за отварање података и пружена подршка првим институцијама које су отвориле своје податке. У оквиру пројекта организовано је више догађаја са циљем промоције отворених података, подржано је успостављање овог Портала отворених података, те рад на формулисању законског оквира за отворене податке и функционисање Радне групе за отворене податке. Оваква подршка стварању одрживог екосистема отворених података у Србији наставиће се током 2019. године, што ће допринети унапређењу рада институција, бољим услугама за грађане и привредном развоју земље.

Државе широм света одавно су откриле да отворени подаци подстичу привредни раст, чине јавну управу ефикаснијом и економичнијом, омогућавају квалитетније услуге за грађане, осигуравају транспарентност и смањују простор за корупцију.

Европска унија међу првима је препознала значај отварања података у поседу органа јавне власти, па је још 2003. године донела Директиву о поновној употреби информација јавног сектора (Directive 2003/98/EC), која је унапређена 2013. године (Directive 2013/37/EU).

Први портал отворених података успоставиле су Сједињене Америчке Државе, маја 2009, а на њему се у фебруару 2019. године налазило преко 300.000 скупова отворених података. Европска унија успоставила је два портала отворених података. Портал отворених података Европске уније на ком се објављују отворени подаци европских институција успостављен је 2012. године, док је 2015. године успостављен Европски портал за податке, који аутоматски преузима објављене скупове података са портала отворених података европских држава и држава кандидата (укључујући и податке са Портала отворених података Србије).

Европска комисија процењује да ће у периоду од 2016. до 2020. године отварање података створити тржиште вредно између 55.3 и 75.7 милијарди евра годишње, док ће кумулативна вредност тржишта достићи 325 милијарди евра. Зато се на међународном нивоу о подацима већ дуже време говори као о „новој нафти”, а отворени подаци препознати су као један од кључних фактора за достизање циљева одрживог развоја и дигиталну трансформацију друштва. О значајном нивоу политичке подршке отварању података на међународном нивоу говори иницијатива Партнерство за отворену управу (чија је Србија чланица од 2012), као и Међународна повеља о отвореним подацима.

Напредак држава на пољу отварања података може се пратити преко неколико међународних ранг-листа, као што су Global Open Data Index или Open Data Barometer.