Метаподаци су структуриране информације које описују, објашњавају или на други начин олакшавају проналажење или управљање неким извором информације. Метаподаци дају ближе информације за разумевање података који се објављују. Они у великој мери олакшавају поновну употребу објављених података. Најчешћа дефиниција метаподатака јесте да су то подаци о подацима. Сврха постојања метаподатака јесте лакше проналажење неког документа (извора информација). Постоје три врсте метаподатака: описни, административни и структурни.

Описни описују ресурс за потребе проналажења и идентификације. Може укључивати елементе као што су наслов, аутор, садржај, кључне речи...

Административни садрже информације о употреби и управљању ресурса; постоји неколико подскупова овог типа (за интелектуално право, очување итд.)

Структурни означавају како су сложени објекти (ресурси) састављени (нпр. како су одређене странице поређане да чине поглавље).

Типови метаподатака зависе од окружења у којем се користе. Могу се примењивати у релационим базама података, складиштима података, у садржају база података описујући било какве датотеке (фотографије, видео…), при описивању географских објеката и др.

Машински читљиви подаци

Подаци који се постављају на Портал морају бити у машински читљивом формату. Машински читљиви подаци су они које рачунар може једноставно да прочита и обради. Подаци дати у форми слике, pdf документа или doc формату су компликовани за аутоматску машинску обраду и нису прихватљиви. Неки од одговарајућих формата су: xml, kml, cxv, JSON, geoJSON, ods, xlsx, итд. У зависности од података који се објављују (геопросторни подаци, шифарници или друго) треба изабрати формат који је најадекватнији.

Препоручени формати за геолоциране податке су geoJSON(заснован на JSON-у) и kml (заснован на xml-у), gml, wkt, Shape file.

Препоручени формати за шифарнике су : csv, xlsx, ods.

Препоручени формати за све остале структуиране податке који не спадају у групу шифарника или геопросторних података су JSON и xml.