И како се грађани могу укључити?
Како нам отворени подаци побољшавају квалитет живота?

Користите мапе, онлajн преводиоце, речнике синонима, временску прогнозу, извештаје о стању полена? Ако је одговор потврдан, ви користите сервисе и информације који не би постојали без отворених података. Често нисмо свесни колико је апликација које нам свакодневно олакшавају живот засновано на отвореним подацима. Једноставном претрагом можемо доћи до преко 400 апликација у Великој Британији које се базирају на отвореним подацима и до великог броја практичних примена отворених података у ЕУ, од паметног преводиоца Лудвиг, па све до база које садрже информације о енергији, јавном превозу, правним актима или саставу хране на целој територији ЕУ. Доступност ових сервиса додатно је олакшана чињеницом да су (у највећем броју) они потпуно бесплатни.

Логика отворених података је двосмерна

Логика отворених података је двосмерна - све што је доступно за коришћење отворено је и за допуну или практичну употребу која долази од корисника. Дезиреe Жељка Милошевић, председница Интернет друштва Србије и дугогодишња чланица управног одбора повериника Internet Society, чија је једна од активности развој Интернет протокола кроз рад Интернет Инжењерске оперативне групе, сматра да је сарадња институтиција и грађана од пресудног значаја и да, у исто време, омогућава прилив нових отворених података као и иновације у њиховој примени.

  • Имајући у виду чињеницу да се подаци које јавне институције прикупљају често не могу ажурирати довољно брзо и у реалном времену, јако је битно да се они допуне ефикасном методом где грађани сакупљају и деле податке и утичу на најразличитије факторе друштва, од праћења стопе загађености ваздуха, до стања на путевима или слања извештаја са лица места у случају природних непогода.

Београдска отворена школа и Интернет друштво Србије, заједно са компанијом AllThingsTalk покренули су пројекат грађанског мерења квалитета ваздуха о којем смо скоро писали. Поред употребе расположивих сервиса, потребно је информисати и едуковати грађане о алтернативним начинима и значају прикупљања података које могу да спроведу из својих домова или током неких других, свакодневних активности. Исто је и са институцијама града које могу, путем података који стижу од грађана, да допуњују своје базе података и доносе информисаније одлуке базиране на реалном стању. На нивоу града, кораке у том смеру је већ предузео град Нови Сад инсталирајући бројаче бициклиста на три локације, који осим бројева, приказују и температуру, датум и време и на тај начин постају пункт који информише грађане, док у исто време сакупља податке и шаље их на даљу обраду. Слична иницијатива је предузета у Сремској Митровици где апликација Пријави проблем омогућава грађанима да директно и благовремено обавесте институције о инфраструктурним и другим проблемима.
Тренутно, то су подаци који се прикупљају, али не објављују у машински читљивом формату, те позивамо ове иницијативе да отворе своје податке, као што је то случај са Fix My Street апликацијом у Бриселу. Она грађанима омогућава да сликају и пријаве проблеме у граду, као и да прате да ли су и када пријављени проблеми решени. Сви проблеми које су други грађани пријавили су свим корисницима доступни на мапи, али и у отвореном формату.

Отворени подаци су посебно важни у области заштите животне средине

Једна од првих институција која је отворила податке на Националном порталу отворених података је Агенција за заштиту животне средине (СЕПА). Осим законске обавезе, СЕПА сматра да је њихова дужност да грађане правовремено информише о стању животне средине. У просеку, СЕПА сајт има око 40 000 посета месечно, а међу најпосећенијим страницама је стање полена које се ажурира на недељном нивоу, за 26 локација, са предикцијама. По речима Дејана Лекића, начелника Одељења за индикаторе, извештавање и информационе системе, поред информисања најшире јавности, СЕПА отворени подаци се активно користе и у другим областима:

  • Тема животне средине постаје једна од кључних тема одрживог развоја. Грађани се пре свега интересују за податке о полену и квалитету ваздуха. Осим њих, академска заједница активно користи све податке којима Агенција располаже, од квалитета ваздуха и квалитета вода до отворених података у оквиру регистра извора загађивања.

Неки од најбољих примера који показују важност отворених података доступних у реалном времену су апликације директно везане за наше окружење које се понекад чини “невидљивим”, али има великог утицаја на здравље и наше свакодневне активности. Апликација AirCare је одличан пример грађанског активизма - користећи отворене податке, Горјан Јовановски је креирао атрактивну апликацију путем које је квалитет ваздуха свакоме доступан у реалном времену, као и анализе загађености на недељном и месечном нивоу. Апликација је, након Македоније, од ове године, доступна и у Србији.

Отворени подаци у будућности

Како не бисмо изгубили шансу да нешто конкретно предузмемо у заштити наше животне средине, с обзиром на аларматно стање биодиверзитета које је УН објавио у последњем истраживању, потребно је да што већи број података о животној средини буде доступан, видљив и спреман за обраду.

Интересантно је посматрати да ли ће, у блиској будућности, већа количина података у једном сектору директно утицати на друге и у Србији. На пример: да ли ће доступни подаци о загађености ваздуха и саобраћајним незгодама у градовима у Србији допринети томе да већи број грађана пређе на еколошкији превоз (рецимо на бицикле и тротинете) и да ли ће, баш због тога, и сами градови улагати и развијати саобраћајну и природну инфраструктуру која је паметнија не само у технолошком, већ и у еколошком смислу.

Поред отварања података од стране институција, неопходно је да се и грађани активније укључе, не само у горепоменуту иницијативу грађанског мерења ваздуха, већ и кроз коришћење тренутно доступних података. Отворени подаци представљају јавно добро, а једини начин да иницијативе у овој области постану одрживе јесте да се више грађана прикључи. Позивамо и вас да данас почнете тако што ћете истражити, и у својим пројектима користити отворене податке Агенције за заштиту животне средине.