Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у сарадњи са Канцеларијом за ИТ и е-управу, организовао је у току ове године два Изазова отворених података који су покрили широк спектар тема - од заштите животне средине, преко побољшања доступности медицинске опреме и различитих информација од значаја за грађање до идеја за унапређење бизниса. Основни циљ Изазова отворених података био је подстицање пројеката који ће на практичан и креативан начин искористити отворене податке који су доступни на националном Порталу отворених података.

Победничка решења су позитивно изненадила како својим квалитетом, тако и искораком који су сви победници направили. У већини случајева укрштањем разноврсних података са онима који су доступни на Порталу креиране су нове услуге и нова знања до којих не бисмо дошли да подацима приступамо само у тематских областима у којима се налазе. Управо овде лежи и највећи потенцијал отворених позива - корисници имају јединствене, нове увиде у потенцијал отворених података и идеје за иновативне пројекте и услуге које су корисне заједници.

6 пројеката базираних на отвореним подацима је реализовано путем Изазова отворених података

Кошница је настала када је тим из Кикинде схватио да не постоје јавни, слободни извори информација о друштвеном капацитету. Покушавајући да створе алате који ће бити од користи најширој јавности окренули су се коришћењу отворених података. У домену животне средине, портал Шуме и клима приступио је проблему пошумљености понудивши јавности визуализацију најпогоднијих места за садњу одређених врста дрвећа у Србији. Према речима координаторке пројекта Тијане Лежаић, отворени подаци су предуслов за доношење одлука заснованих на комбинацијама правих информација:

Пројекти који се базирају на отвореним подацима најчешће додају вредност тим подацима. У случају портала Шуме и клима, отворени подаци су се односили на тип земљишта, топографске одлике, климатске услове и сл. али, сами по себи ништа нису говорили о пошумљавању. Њиховом обрадом - применом различитих метода и географских информационих система добијају се конкретне информације где пошумити у Србији. Отворени подаци треба да помогну доносиоцима одлука да базирају своје одлуке на стварним информацијама и знању.

У области сарадње са непрофитним и невладиним организацијама у Србији, као кључна препрека идентификовано је: неповерење. Испред тима neprofitne.rs, Натан Коешaл, оснивач Catalyst Balkans истиче да су отворени подаци важан корак према транспарентности и поверењу:

Једини начин да изградимо поверење грађана и компанија у непрофитни сектор, јесте његова потпуна отвореност и транспарентност. Ако желимо да мењамо и развијамо наше заједнице, морамо да будемо отворени према тим заједницама и онима који нас подржавају.

Catalyst Balkans је предложио да се отварање непрофитних организација према најширој јавности спроведе управо коришћењем отворених и других података, оцењивањем нивоа транспарентности путем онлине платформе преко које непрофитне организације могу да покажу свој интегритет и утицај, а донатори и заједница донесу одлуке о томе кога је најбоље подржати.

Једно од победничких решења фокусирано на превенцију рака дојке кренуло је од трагичне статистике која показује да у Србији сваке године 1600 жена умре од рака дојке (који може бити излечен ако се довољно рано открије). Уколико би већем броју жена било доступно више конкретних информација о мамографима, као што је то случај на овом порталу, до превентивних прегледа би се могло доћи на једноставнији начин, за почетак са сазнањем о локацијама на којима су мамографи доступни. На локалу, важан искорак учињен је обрадом и презентацијом отворених података на порталу Упознајте општине који омогућава заинтересованима да се информишу, претраже и у својим пројектима користите различите показатеље из општина у Србији. Са прегледним и лако претраживим подацима о општинама, сада је лакше пронаћи и анализирати важне параметре који се односе на демографију и економско/привредни развој, како би се боље разумели проблеми и планирао развој локалних заједница. У домену електромагнетног зрачења развијено је решење које нам омогућава да пратимо нивое зрачења на 26 локација у Србији. Користећи отворене податке РАТЕЛ-а, решење има за циљ да приближи тему електромагнетног зрачења грађанима као и да им омогући приступ реалним измереним вредностима.

Отворени подаци као моћан алат за сређивање јавног (информационог) простора

Отворени подаци су један од кључних ресурса који нам омогућава да пратимо друштвене трендове кроз време, да их анализирамо и претражујемо на основу њих изводимо закључке. Сви награђени пројекти имају једну заједничку нит - олакшавају грађанима и другим заинтересованим странама да дођу до корисних информација брже и ефикасније. Такође, већина пројеката осмишљени су као отворене платформе којима заједница може допринети новим подацима и који ће на тај начин наставити да се развијају.

Како би се створио одржив и динамичан екосистем отворених података, неопходно је свима дати прилику да дају предлоге и активно се укључе у све активности пројекта Отворени подаци – отворене могућности. Марко Кажић, један од оснивача Кошнице и образовне платформе Замфир, примећује да су овакви пројекти и својеврсно тренирање јавности да почне да тражи и очекује да подаци од јавног значаја буду доступни и уређени:

За кориснике је Кошница била шок: што технолошки, што културни. Навикнути да виђају застареле, затворене и контролисане власничке платформе, без могућности да у креирању технологија учествују. Највећи утисак је да сада коначно могу да створе слику о граду у којем живе од података и да им неко те податке нуди јавно.

Изазови отворених података су били отворени према свим заинтересованима, а посебно према стартап фирмама, удружењима, малим и средњим предузећима. Награђени пројекти су добили подршку за развој у износу од максимално 10.000 америчких долара, по решењу. Оваква врста подршке је од великог значаја, по речима Марка Кажића:

Слободан софтвер и отворени подаци су заједнички ресурс и пресудно је да институције препознају да је у јавном интересу да се финансирају и подржавају такви пројекти.

Да подршка за реализацију пројеката значи потврђује нам и вест да је портал Шуме и клима награђен са European Youth Award у категорији Planet Friendly и биће представљен у оквиру ЕYЕ фестивала у Грацу, у новембру.

Позиви у оквиру Изазова отворених података били су један од алата који су послужили не само да се мапирају значајни актери у пољу отворених података, већ им се пружи прилика и ресурси да креирају нешто ново. Неки од ових пројеката су показали и мане тренутних скупова отворених података, док су други указали на њихов потенцијал у Србији, а сви су допринели креирању видљивих примера употребе и јачању нашег екосистема отворених података.

Поред Изазова отворених података, вреди поменути и самосталне случајеве употребе отворених података који могу бити од користи заједници. Један од најскоријих је визуализација саобраћајних незгода у Србији. Уколико желите да се информишете о растућем броју пројеката који користе отворене податке, погледајте тренутно отворене скупове података или додајте своје истраживање/пројекат који користи отворене податке на стално отворену страницу у оквиру Националног портала отворених података.