Недеља Отворених података одржана је другу годину за редом, у Србији, од 1. до 7. априла 2019. са готово дуплираним обимом активности у односу на прошлу годину. Са 17 догађаја и 21. партнером - радионице, хакатони, панели и предавања били су усмерени на ширу групу корисника отворених података, изван уско заинтересоване технолошке струке - на ученике, студенте, власнике малих и средњих предузећа, као и медије.

Отворене податке можемо посматрати као сиров материјал који омогућава креирање практичних решења у јавном и приватном сектору, и формира нову генерацију предузетника и друштвених иноватора. Отворени подаци су и у самом пројектном имену: “Отворени подаци - отворене могућности”, препознати као расадник идеја.

Зашто је важно да се отвара што већи број података?

Јавне институције у Србији имају законску обавезу да објављују податке у отвореном формату како би били доступни свима на обраду и даље коришћење. У односу на 2018, број сетова отворених података на новом, редизајнираном Националном порталу отворених података скочио са 85 на 137, а број институција и организација које су отвориле податке са 22 на 28. Међутим, потребно је да се настави убрзаним темпом. “Стање се поправља, али клима је таква да смо и даље у почетном стадијуму развоја екосистема отворених података” рекао је Слободан Марковић, технички саветник за дигиталну управу у Програму Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији, сумирајући утиске са Недеље отворених података:

Највећи део програма је посвећен едукацији - што већи део заједнице препознаје важност анализе и укрштања отворених података, утолико боље. Део који недостаје је већи број бизнис модела и примера конкретне употребе отворених података и зато је Недеља отворених података веома важна.

У току разговора, замислили смо да грађанима Србије који купују стан буде доступна апликација која путем укрштања отворених података омогућава да, осим огласа за стан, виде и средње вредности цене некретнина на тој локацији, квалитет земљишта и ваздуха, безбедност, близину школа, вртића, паркова и места за спортске активности. Када би овакве апликације постојале, важне одлуке бисте доносили на основу већег броја реалних параметара.

Референца која показује значај отворених података за сваки сегмент модерног друштва су и количина и квалитет сетова: преко 240.000 сетова отворених података доступно је најширој јавности на америчком националном порталу, док је тај број 40.000 на британском порталу. У ближем окружењу, украјински портал нуди преко 8.400. Квалитет сетова отворених података скоро непогрешиво указује и на економску снагу и развијеност једног система.

Потребно је разумети да је отварање података процес

Подаци су често непознаница секторима који немају пуно додира са ИТ индустријом, међутим, отворени подаци долазе из свих индустрија и њихово отварање представља добар начин да се транспарентно и на основу реалних параметара комуницира, послује и доносе одлуке. Такође, истакао је Марковић, потребно је да сви укључени у процес схвате да је у питању процес који траје. Када учине податке отвореним и доступним, то је само први корак, а да би подаци постали занимљиви представницима разних индустрија потребне су практичне примене и примери. Едукације за коришћење алата за обраду података као и за њихову пословну примену усмеравају заинтересоване јавности да отворене податке посматрају не само као информације, већ кроз призму нових пословних могућности које носе.

У току Недеље отворених података програм се паралелно одвијао у 8 градова у Србији - у Нишу, Бору, Чачку, Крагујевцу, Београду, Новом Саду, Кикинди и Суботици што указује да локалне самоуправе, организације и предузећа постају свесни значаја отворених података за раст и развој. Велики број радионица за учење програма обраде података (нпр. користећи Р програмски језик) као и хакатон на којем су креиране апликације које користе отворене податке допринели су да у току Недеље отворених података имамо конкретне резултате као што су кикиндска апликација за унапређење претраге људских ресурса. Марко Кажић, покретач платформе “Zamphyr” и организатор хакатона у Кикинди сматра да су отворени подаци пресудни за боље кројење стратегија и јавних политика на локалу.

Хакатон у Кикинди је био одличан спој заједничког иновативног рада и коришћења отворених података, како постојећих тако и стварања нових скупова. Током два дана, тимови су имали прилике да открију вредност отворених података и развијају Кошницу, регистар људског капацитета за Кикинду, јединствен пројекат који кроз отворене податке жели да реши проблем приступачности радној снази у малим срединама.

Компанија “Logikka” организовала је практичне обуке употребе отворених података за мала и средња предузећа у чак три града у Србији под називом “Подаци за успешније пословање”. У оквиру радионице “Отворени подаци- Лидери будућности” полазници су били упознати са дата сциенце занимањем које уводи научни метод у бизнис и уз помоћ машинског учења олакшава препознавање правог проблема у мору пословних података. Радионица је била фокусирана на конкретну обраду и анализу података као и њихову визуализацију. Речима Мање Богићевић, која је била један од предавача на радионици, отворени подаци су један од кључних елемената и за иновације које долазе:

Машинско учење и вештачка интелигенција ће нас возити на посао и потпуно трансформисати све што знамо о нашем новцу, идентитету и сигурности.

Отворени подаци - закључци и следећи кораци

Од радионица анализе података о квалитету ваздуха до ЦИНС панела окоришћењу отворених података у истраживачком новинарству, Недеља отворених података 2019. још једном је показала да ће рапидно отварање већег броја сетова података у машински читљивом формату, а затим и њихово укрштање учинити “паметнијим” не само наше градове, већ и јавне политике и пословне одлуке, као и допринети борби против корупције и унапређењу инфраструктуре. Осим недостатака у капацитету у оквиру институција потребно је и да буде превазиђен страх од погрешне употребе који се јавља као реална препрека отварању података. Речима Марије Кујачић из Канцеларије за ИТ и еУправу, на ЦИНС панелy одржаном у оквиру Недеље отворених података:

Већина њих као задршку, али искрену задршку за отварање података има страх да ће неко ко није стручан у њиховој области да то погрешно интерпретира. Тај случај смо имали са Министарством финансија и предлогом буџета, и са Институтом Батут на тему података из области здравства.

Иницијатива за отварање података не престаје након Недеље отворених података, јер ће нови сетови података пристизати на Национални портал, а планиране су едукативне активности, нови изазови отворених података који производе примере употребе и многе друге, које ће трајати целе 2019. године.

➡️Погледајте занимљиве домаће примере употребе и укрштања отворених података:
Пројекат Сигурне стазе у Бору
Апликација Mediately за претрагу лекова

Недеља отворених података 2019, одржана је у склопу пројекта "Отворени подаци - отворене могућности" који спроводе Програм Уједињених нација за развој и Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Светске банке и Фонда за добру управу Уједињеног Краљевства. Недеља отворених података била је део иницијативе "Serbia Digital Week".