Отворени подаци у служби пошумљавања Србије
Портал Шуме и клима

Пошумљавање планете као начин борбе против климатске кризе је већ неколико година једна од горућих тема. Индија је у 2017. години оборила Гинисов рекорд засадивши 66 милиона садница дрвећа, а у 2019. појавиле су се и процене еколога са швајцарског универзитета ЕТХ да би садња једног трилиона стабала била ефикаснија за смањење емисије штетних гасова од других еколошких решења. У оквиру друге едиције Изазова отворених података, тема пошумљавања појавила се у оквиру победничког решења у категорији “Животна средина и ми”. Предложено решење користи сателитске и друге отворене податке да мапира и визуализује најпогоднија места за садњу одређених врста дрвећа у Србији.

Разговарали смо са студенткињом докторских студија на географском факултету у Београду, Тијаном Лежаић, из организације Центар за развој неформалног образовања грађана (ЦРНОГ) испред тима који је осмислио портал “Шуме и клима”.

Каква је ситуација са шумама у Србији? Шта кажу тренутни подаци?

Стручњаци са Шумарског факултета често изговарају реченицу: “Србија је богата сиромашним шумама”. Она најбоље осликава стање шума у Србији. Многи стручњаци еколози ће рећи да шуме не треба дирати, да природа сама треба да се развија, напредује и стагнира. Међутим, то за квалитет шума није најбоље решење. Сеча шума не значи увек само негативан утицај на животну средину. Уколико је добро планирана и вођена исправним циљевима, она ће имати позитиван утицај на квалитет животне средине. Према подацима Јавног предузећа за газдовање шумама “Србијашуме“, шумовитост Србије износи 29,1%, што је за 17% мање од пошумљености Европе. Уз добро планирање и садњу, пошумљеност би могла да буде на оптималном нивоу - 41,4%. Поређења ради - европски шампион у шумовитости је Финска, држава у којој чак 71% територије чине шуме.

Колико је пошумљавање заиста моћан приступ у борби против климатске кризе?

Пошумљавање може бити једна од мера митигације и борбе против климатских промена. Међутим, само то није довољно. Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду, повећање емисија угљеникових оксида на годишњем нивоу 90-их година, било је око 3 милијарде тона. Да би шума апсорбовала ту количину емисија, потребно јој је 30 година и 465 милиона хектара површине. Поређења ради, то би значило да та шума покрива површину од 10% целокупних шума на свету. Ради постизања циљева Париског споразума, неопходно је најпре фосилна горива (као највеће загађиваче) заменити обновљивим изворима енергије, а пошумљавање усмерити на ублажавање климатских екстрема на локалном нивоу.

Опишите нам ваше решење, портал “Шуме и клима”?

Решење које развија Центар за развој неформалног образовања грађана – ЦРНОГ, у сарадњи са фондацијом Српски залог за свемир и организацијом Један степен Србија нуди одговор на питања где су најбоље локације за садњу одређене врсте дрвећа. На порталу “Шуме и клима”, становници целе Србије ће, на интерактивној мапи, моћи да очитају погодности специфичних локација за раст храста китњака, црног бора и брезе. Погодност је одређена на основу различитих физичко-географских услова терена, али и на основу предиспонираности за сушу и пожаре, као и намене земљишта. Коришћени су отворени подаци са различитих сервиса, од Националног портала отворених података Републике Србије до Коперникуса, пројекта Европске свемирске агенције. Истакла бих да је потенцијал примене сателитских података са циљем унапређивања различитих сектора огроман, а најбоље је комбиновати те податаке са подацима прикупљених помоћу дронова и сензора на терену.

Како се једна локација дефинише као подобна за пошумљавање (који су важни параметри)?

Наш алгоритам издваја погодне локације на основу типа земљишта, садашњих и будућих климатских услова, нагиба терена, екпозиције односно окренутости падине ка одређеној страни света, надморској висини, геолошкој подлози, предиспонираности терена за појаву суше и пожара, близини водених токова и намени земљишта. Такође, алгоритам изузима заштићена природна добра и клизишта зато што је на тим теренима потребно посебно планирање пошумљавања. Рад на алгоритму се неће завршити са израдом решења. Он ће бити унапређиван и валидиран прикупљањем података са терена.

Како отворени подаци доприносе вашем решењу? Да ли је и након успешних пошумљавања осмишљено да решење укључује и резултате у отвореном формату?

Портал “Шуме и клима” је заснован на отвореним подацима. Дакле, за све горенаведене критеријуме је могуће пронаћи отворене податке. Међутим, ради боље резолуције потребно је комбиновати овакве податке са подацима који се прикупљају помоћу сензора. То могу бити подаци о влажности земљишта, његовој киселости или проценту органске материје. То би могао бити наредни корак у унапређењу самог алгоритма и резултата које он пружа. На порталу “Шуме и клима” планиран је и сегмент који ће омогућавати корисницима који су претходно посадили дрво да поделе информације о тачној локацији и врсти коју су одабрали.

На који начин ће визуализација података помоћи да се грађани и институције информишу о овој теми?

Визуализација која омогућава једноставније тумачење података је једини начин да грађани почну да користе отворене податке. Узмите за пример географске карте које су, и пре појаве интернета, биле средство које је људима омогућавало лакше разумевање простора. Интересантно је да корисници готово интуитивно разумели начин функционисања “Google Earth-а”. То је један од доказа да је визуализација била толико добра, да су људи самостално и једноставно долазили до закључака о простору. Тако ће портал “Шуме и клима” применом интуитивног корисничког искуства и одређених боја, јасно указивати на погодност локације за успешан раст различитих врста дрвећа као и информисати грађане о улози шума. Отворени смо за сарадњу са институцијама и организацијама које желимо да подстакнемо да спроводе акције пошумљавања, а резултате ће моћи да деле на порталу.

Зашто су одабране ове три врсте дрвећа– црни бор, храст китњак и бреза? Да ли је то резултат сарадње са стручњацима?

На самом почетку смо се одлучили за свега три врсте како бисмо тестирали решење. Каснији план нам је да алгоритам применимо за већи број врста. Инспирацију за одабир смо пронашли у смерницама које су наведене у монографији “Избор врста за пошумљавање и мелиорације у Централној Србији”, коју је издао Институт за шумарство из Београда. Идеја је била да укључимо по једну листопадну и четинарску врсту, као и врсте којима одговарају различити услови станишта. На пример, црни бор воли сувље терене, док брези одговарају влажнија земљишта. Тим који израђује алгоритам чине млади стручњаци који су своје образовање, а касније и каријеру усмерили на примену геопросторних података са циљем оптимизације коришћења простора. Низ консултативних састанака је одржан са стручњацима из различитих области. Значајан допринос у прикупљању и анализи климатских података дао је проф. др. Владимир Ђурђевић, а доц. др. Дејан Стојановић са Института за низијско шумарство и животну средину је својим саветима допринео правилном вредновању критеријума.

Да ли ће овај портал помоћи да се подигне свест о важности дрвећа и шума и у урбаним срединама?

Портал је више усмерен на пошумљавање подручја која још увек нису урбанизована, али у наредним корацима, и под условом примене прецизнијих података, могуће је алгоритам прилагодити урбаним срединама.

Да ли ће постојање овог портала инспирисати додатно пошумљавање у Србији?

Визуализација проблема, или у овом случају потенцијалног решења, може инспирисати људе и организације да се активирају. Србија би сигурно била лепше и здравије место за живот уколико би имала више шума. Искуства људи који су боравили или пролазили кроз Словенију, Шведску или Финску су најчешће иста: “Како су то лепе земље, колико шуме имају!” Србија има одличне физичко-географске услове да се по стопи пошумљености нађе у друштву ових земаља. Било би одлично да се сви удружимо: грађани, фирме, организације, факултети, школе и да спроведемо једну велику акцију пошумљавања. Потребно је размишљати и о будућности и праћењу стања шума. Због тога нам је у плану да, поред пошумљавања, поставимо и сензоре који ће доносити нове податке у систем и омогућити да се лакше прати напредак шума.

Шта вас је инспирисало да направите ово решење и да ли постоје слични напори у региону и шире?

Шуме апсорбују угљен диоксид, враћајући кисеоник који дишемо, чувају биодиверзитет и спречавају ерозију тла- то су већ довољни мотиви да се њима бавите. Али, покретач пројекта је и чињеница да овакво решење не постоји у Србији, а подаци су доступни. У Европи је “European Forest Data Centre” (ЕFDAC) развијао слично решење, међутим њихов портал тренутно није у функцији. Желела бих да издвојим и један успешан пример из комшилука - апликацију “Моје дрво” која корисницима омогућава да донирају новац за садњу дрвећа у Подгорици. Апликација нуди низ локација на којима је могуће посадити дрво, као и савете коју тачно врсту изабрати. Ово је пример одличне сарадње локалне самоуправе, фирми, организација, младих ентузијаста и грађана.

У којој је фази портал тренутно и који му је развојни план и када ће бити доступан?

Алгоритам је развијен, а тренутно смо у фази примене, како бисмо добили прве резултате. План је да портал постане активан средином јуна 2019. Постоји план и за даље усавршавање алгоритма након прве верзије портала.

Како ће награда у оквиру Изазова отворених података допринети вашем решењу?

Награда је подстицај да се ова идеја претвори у стварност. Надамо се да је ово почетак једне велике (зелене) приче!

На који начин ће ово решење бити самоодрживо? Да ли ће додатно укључивати грађане, брендове или институције да се укључе у садњу и очување шума?

Не желим много да откријем у овој фази, само ћу рећи да нам је у плану гејмификација као одличан начин да се многе заинтересоване стране укључе у овај пројекат.