Паметни градови нису градови са највише сензора и најновијих технолошких решења
Паметни градови су градови по мери човека

Необично за почетак једног текста који се бави модерном технологијом и подацима, ми ћемо се вратити у прошлост, ка уређењу античког Полиса. Аристотел је један од класичних филозофа који се бавио и промишљањем града и заступао је идеју да су град и његови становници у партнерском односу усмереном ка узајамном бољитку, а Хипократ се бавио и квалитетом климе, воде и тла, и њиховим утицајем на квалитет живота и здравље човека. Да ли су вам ове теме познате?
Паметан град, упркос тренутној популарности ове фразе, није заправо нова идеја. Оно што је ново јесте технологија која нам омогућава да град “прочитамо” и да искористимо отворене и друге податке за његов (и наш) бољитак.

Како се опамећује град?

1. Паметни градови доносе одлуке на основу података

Једна од организаторки Smart city фестивала одржаног недавно у Београду, под слоганом Smart Vision.Smart Living, Андреја Глушчевић, поделила је са нама виђење да су паметни градови кровни назив за градове који своје одлуке о развоју базирају на мерењу реалних параметара и потреба људи који у њима живе. Након тога, одлуке о услугама и инфраструктури доносе се на основу анализе тих података.
Колико год то звучало очигледно, овде се ради о томе да Крагујевац треба стратешки да се развија да буде најбоља верзија Крагујевца, а не да тежи да буде попут Барселоне. Иако нема ништа лоше у томе да се од других градова учимо добрим урбаним решењима, овде је фокус на реалним могућностима одређеног града. И један од првих корака како до њих доћи јесте отварање података како би се услуге стварале на основу стварних потреба становника и потенцијала града.
Добар пример је град Прибој који је шансу за свој развој видео у већем напретку туризма и зато су предузели неколико корака да би унапредили имиџ града. У сетовима података које су отворили налазе се чак и подаци о стазама за хајкинг што је и отворен позив заједници за њихову креативну употребу с обзиром да је град на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, у долини реке Лим окружен природним лепотама које на овај начин постају још доступније.

2. Све што град пружа обликује се према потребама његових грађана

Паметан град се боље може описати као град по мери човека и за човека. Андреја даје још један предлог како градови могу да се унапреде када се посматрају прави подаци:

Велики заокрет се дешава када престанемо да бројимо аутомобиле и почнемо да бројимо људе и питамо их шта им је потребно?

Шта то тачно значи у пракси?

На пример, подаци о старосној доби грађана по општинама могу да помогну у одлучивању где ће се градити игралишта, где јавна вежбалишта, а где шеталишта и у којим деловима града је потребно да се улице пројектују на одређен начин да би одговориле на све потребе грађана. Такође, у паметним градовима постоји могућност да планирате своје кретање, временски, одабиром путање и проценом цене карте путем апликација о кретању јавног превоза које користе отворене податке. На тај начин паметан град поштује и време својих становника. У Србији су Крагујевац, Ужице, Ниш и Суботица постали део Гугл Транзит система (који приказује линије градског превоза на Google мапама). У домену управљања отпадом, један од одлика паметних градова су и нова решења за рециклажу. Компанија Солагро из Београда већ годинама успешно иновира процес рециклаже преко својих паметних преса које могу да сакупе и користе велики број отворених података. Преко корисничке апликације, за сваку рециклирану конзерву добијате поене и можете освојити награде. Суоснивач и директор Немања Јањић поделио је са нама да од самог оснивања стартапа користе отворене податке, од планирања локација и праћења спољњих услова за постављање паметних преса у градовима или на преко 30 фестивала на којима су учествовали, до новог пројекта који ће укључити паметне пресе као пунктове који ће организовано сакупљати податке о рециклажи и део њих понудити као отворене податке.

У сарадњи са партнерима из ГИЗ-а и Recan фондације смо у 2018. започели важан пројекат израде портала о рециклажи у Србији. Наш разрађен систем са анализом података рециклираног материјала на основу којих делимо награде је доказан начин мотивације грађана да рециклирају, док ће на порталу бити представљени подаци од јавног значаја како за грађане, тако и за органе јавне управе и комунална предузећа, за почетак у Београду. Погледајте и радну верзију портала.

3. Отворени грађани креирају паметне градове

Да се још једном вратимо античком наслеђу: за уређење града, грађани су имали обавезу да учествују у јавном животу. Модерни паметни градови подразумевају исто то - сарадњу грађана. Оно што нам се често дешава је да очекујемо неке услуге од града, али од себе не очекујемо да поделимо информације о својим потребама. Паметни градови су базирани на активном дијалогу менаџмента града и њених становника о креирању политике паметног града. Добар пример је европски пројекат Civitas Mimosa за бициклистичке стазе у току којег је градска управа Болоње, тек након што је замолила урбане бициклисте да месец дана активно деле податке о кретању, према закључцима направила посебне трасе и паркинге за бицикле. Важно је осврнути се и на заштиту приватности личних података који се у овим случајевима обрађују. Директор SHARE фондације, Данило Кривокапић, је подсетио да је ЕУ донела низ прописа о заштити приватних података у оквиру GDPR, који се у случају Србије налазе у новом Закону о заштити података о личности (ЗЗПЛ) који је ступио на снагу у августу ове године.

Девелопери smart city апликација и пројеката практично морају да, пре него да започну са реализацијом, имају јасну евиденцију о томе које ће личне податке грађана обрађивати, да у свој рад имплементирају GDPR (односно ЗЗПЛ) и обавесте грађане које ће податке прикупљати, зашто, колико дуго, са ким ће их делити, по ком правном основу ће то радити, итд. Ови прописи намећу и имплементирање одговарајућих техничких и организационих мера у планирање пројекта, ради очувања интегритета података. Самим тим, заштита података о личности у развитку паметних градова је један од основних приоритета у циљу успешног фукционисања конкретног пројекта или апликације.

4. Паметни градови имају планиране јавне просторе у којима грађани воле да бораве

Strawberry Energy, стартап из Београда који је паметан градски намештај успешно пласирао и у Лондону, нуди грађанима место које није само један нови пункт за седење. Осим што су атрактивно дизајниране, Strawberry energy клупе су соларне и нуде грађанима место за пуњење телефона, бесплатан интернет, могућност да донирају у добротворне сврхе то све у оквиру једног места за одмор. Њихове паметне клупе је такође опремљен сензорима који сакупљају податке о градском квалитету ваздуха, нивоу буке и осталим информацијама на основу којих се могу правити нове практичне услуге или апликације.

У деловима града који су превише загађени, могу се, на пример, увести зелени кровови као у овом занимљивом пројекту из Амстердама, висеће баште или плански засадити више зеленила. Пројекат грађанског мерења квалитета ваздуха (о којем смо скоро писали) ће такође у систем донети релевантне податке о ваздуху са већег броја градских пунктова и отворити врата новим зеленим решењима да буду креирана на основу тих отворених података.

Отварање података у градовима је процес

Није реално очекивати да се градови промене преко ноћи. Оно што се показало као нека врста правила је да се полако, прво са мањим бројем, а затим са планским, већим бројем пројеката, градови претварају у своје паметније верзије. Не користимо сви градове на исти начин, зато је још једна дугорочна ставка у планирању паметних градова пуно уважавање за све категорије грађана.
Технологија је добар алат који нам је све доступнији, али погрешно је мислити да је све што треба да се уради да би град постао паметан је креирати велики ИоТ систем, већ се треба фокусирати на креирање градова који су одговарају на потребе својих становника преко доступних технологија. Како бисмо дошли до информацијa о потребама грађана неопходно је отворити што већи број података и прикупљати нове релевантне податке. Према Андрејиним речима:

Интересантно је како од отворених података и бројева увек долазимо до најважнијег дела паметног града - отворених људи.

У процесу сакупљања, анализе отворених података и креирања нових услуга паметног града постаје јасно да у том процесу освешћујемо и себе као грађане тог жељеног паметног полиса. Ако смо учествовали у креирању града у којем живимо, велике су шансе да ћемо имати више поштовања и боље га одржавати.