Отворени подаци - цивилизацијски ресурс нашег времена

ЖИВОТ
Са и без отворених података

У врху листе америчких градова са најнепогоднијим условима за живот астматичара, до пре свега неколико година, неславно се налазио Луисвил, Кентаки. Овај град је 2014. године проглашен "главним градом пролећних алергија и загађености", носећи предуго ову незавидну титулу у области јавног здравља. Како би пронашли решење за растући проблем, град Луисвил је заједно са локалним предузетницима и грађанима, 2015. године покренуо специфичан пројекат: „паметни“ инхалатор за мапирање неповољних градских зона за астматичаре. Када би неко од волонтерских учесника у пројекту имао астматични напад, појединачно су се бележили анонимизовани подаци (без имена корисника) из инхалатора са малим ГПС уређајима. Резултат је био стварање мапе са преко милион проблематичних тачака добијених комбинацијом података о локацији, загађењу и присутности алергена у ваздуху, али и свеукупним временским условима. У наредних годину дана, напади астме и употреба инхалатора су, у граду са детрименталним условима за дисање - смањени за 82%.

У овом случају, отворени подаци су јасно довели до побољшања квалитета живота грађана Луисвила. А уколико погледамо мало ближе, у сопствене телефоне - апликације на које је готово свакодневно ослањамо за важне информације, попут оних о временској прогнози, загађености ваздуха, па и распореду градског превоза - у већини се заснивају на отвореним подацима државних институција.

ДРУШТВО
Одлучивање за добробит свих нас

Бројне кризне ситуације, када су релевантне и ажурне информације најзначајније, су нам показале да отворени подаци могу бити кључни алат у њиховом санирању. Попут важне одлуке Министарства просвете које је 2014. године, услед поплава које су задесиле Србију и уништиле велики број школа, схватило неопходност и корисност отворених података о њиховој локацији, стању и потребама. Сакупили су податке који никада до тада нису били прикупљани - попут локација и броја свих школа у Србији, броја њихових одељења и броја ученика у сваком од одељења. Поред створене мапе школа, Министарство просвете је добило и податке о томе у каквом су стању школе и које су њихове потребе, што је резултирало великим ангажовањем донатора, који су помогли да се школе реновирају и омогући повратак наставе и ученика.

Важно је ставити подсетник: Отворени подаци нису резервисани за искључиву употребу у кризним ситуацијама, попут актуелне пандемије, на пример. Сваки податак који је у јавном интересу, без сумње мора бити отворен и доступан.

МОЈ МИКРОКОСМОС
Бољи комшилук гради бољи град

Отворени приступ подацима чини да грађани буду укључени у процесе локалне модернизације. Оснажени и добро информисани грађани чине да се ствари у њиховим срединама мењају на боље. А све има јасан старт у доброј комуникацији грађана и владе. Једначина је јасна: Са доступним и отвореним подацима, више смо информисани, па самим тим имамо више знања, више идеја. Отворени подаци се сматрају вредним алатом у смислу повећања ефикасности, развоја нових производа, услуга, али и побољшања квалитета живота и практичности на основу прогноза извучених из података. Нове калкулације ЕУ, на пример, кажу да се отварањем података о саобраћају годишње уштеди између 500 и 730 милиона сати путовања аутомобилима за становнике Европе. За кориснике европских возова, то је око 27 милиона сати које неће провести чекајући возове који касне.

ДАНАС И СУТРА - КОЈИ ЈЕ ЦИЉ?
Отворена контрола и унапређење транспарентности

Очекивано је да ће се отвaрaње и у домену података у неким земљама природно наставити, док се у другим, из страха и неспремности, овај процес одуговлачи. Једно је сигурно, широм света отворени подаци de facto представљају моћан алат за успостављање и јачање поверења грађана у владу и заједничког деловања у решавању проблема и стварања простора за свеукупни напредак. У подтексту отворених података читамо: ефикаснија контрола владе од стране њених грађана, транспарентност јавних послова, смањење корупције и административних трошкова уз квалитетнији живот у здраво изграђеној националној инфраструктури. Са тим се, поред поверења грађана ствара и заједничка могућност за деловање и нове активности за остваривање циљева - било да су то паметни градови, питања екологије, научна истраживања, подршка старима, деци и лицима са ретким болестима или сметњама у развоју, као и паметно планирање времена и кретања.

А СВЕМИР?
Када кажемо НАСА да ли мислимо на отвореност? Требало би!

Америчку Националну ваздухопловну и свемирску администрацију (НАСА) закон је обавезао да за јавност отвори приступ већини својих података. Међутим, и поред легислативне обавезе, Агенција жели да људи "бледе плаве тачке" користе све њене отворене податке. Испоставило се да је истраживање свемира, нарочито када се финансира из јавних буџета, могуће спровести само када је јавност заинтересована и вољна да га финансира. Тако је рецимо, 1970. НАСА обуставила лунарне мисије управо због смањеног јавног и политичког интересовања за поновно "освајање Месеца". Резултат је уписан у историју - Агенција је била приморана да драстично смањи своје активности и буџете свемирских програма. Свеукупна институционална отвореност НАСА-е је јасно повезана са њеним опстанком и мисијом која захтева транспарентност у замену за јавну подршку и заинтересованост људи за свемирске активности.

Као део америчке администрације, НАСА настоји да покаже пореским обвезницима како се њихов новац користи и зашто је то важно за друштво. Од научних радова, преко присуства на друштвеним мрежама, преко НАСА ТВ емисија и вишесатног преношења догађаја уживо, ова институција даје пример транспарентности. Такође, сва истраживања која се финансирају од стране државе, обавезна су да се у року од годину дана од објављивања у потпуности отворе за јавност.

Основни постулат отворености је да могућност приступа, коришћења и дељења информација води даљим иновацијама и открићима. Modus operandi НАСА потврђује да је овај принцип умногоме тачан. Агенција активно отвара своја истраживања, податке и садржаје, чини их доступним кроз различите платформе података, каталошке софтвере, фотографије, видео снимке и грађанске научне програме.

Сви напори НАСА за успостављање културе отворености, довели су до важних астрономских сазнања и наизглед неочекиваних сарадњи. Попут оне у којој су, 2017. године, користећи јавно доступне податке са НАСА телескопа Кеплер, грађани научници и студенти открили нову планету: K2-288Bb, двоструко већу од Земље. Заправо, многи студенти астрономије и техничких наука, у последње време, малтенe и рутински, користе јавне и лако доступне НАСА ресурсе, попут истраживачких радова, анализа, фотографија и видео материјала, али и патентата.


ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ ЈЕСУ ОТВОРЕНЕ МОГУЋНОСТИ. ГРАЂАНИ КОЈИ РАСТУ ЗАЈЕДНО СА СВОЈИМ ЈАВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА - И ОСТАЈУ ЗАЈЕДНО. КАО И ПОДАЦИ ЗАСНОВАНИ НА ЗНАЊУ И НАУЦИ КАО ДЕЛУ САДАШЊЕГ ТРЕНУТКА И ИСТОРИЈЕ НА КОЈЕ СЕ ВАЉА ОСЛОНИТИ.

Ауторка: Наташа Килибарда @neuronenvogue