Kа безбрижнијем животу Eвропљана - уз помоћ отворених података

Када говоримо о отвореним подацима, најчешће истичемо утицај на транспарентност рада јавних институција - када отварају своје податке, ми имамо увид у њихове активности, располагање новцем и конкретне резултате, што води отвореном односу између грађана и институција и управо је то прва асоцијација на отворене податке.

Међутим, утицај отворених података на друштво много је свеобухватнији и често дубински, чак се може рећи да тектонски мења друштва и начин на који се одвија наш свакодневни живот. Паметном употребом јавно доступних података настају нова и иновативна решења, апликације и програми који нам олакшавају свакодневицу. Европски портал података, који прикупља огромне количине података из јавног сектора европских држава, а финансира га Европска унија, објавио је резултате своје студије о економском утицају отворених података.

Извештај, анализира економске последице отварања података на нивоу Европе. Прецизније, комбинује резултате земаља ЕУ и Норвешке, Исланда, Швајцарске и Лихтенштајна. Све ове земље, осим Лихтенштајна, баш као и Србија, имају своје националне портале отворених података. Процена је да је сваки од запослених на националним порталима, радећи са отвореним подацима, креирао вредност од 169 хиљада евра у 2019. Овакве процене су толико прецизне, да се готово идентичан допринос приписује запосленима на отвореним подацима у свакој земљи света која се активирала на овом пољу! То је, уједно, и међу главним питањима са којима се сусрећу пионири отварања података у свакој земљи - да ли је то исплативо и које су користи од отварања података. Ова студија се труди да одговори управо на ова питања.

ТРЖИШТЕ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА - ЈАБУКЕ СУ ЈАБУКЕ, А ПОДАЦИ СУ…?

Као и за свако улагање, неопходно је знати шта је крајњи циљ и коме нудимо оно што стварамо. Код потрошачких добара, процењујемо величину тржишта, куповну моћ, животни циклус производа и слично, јер јабуке су, ипак, само јабуке и продајемо их људима који једу јабуке, пеку ракију, праве сокове, мармеладу, сирће или сос.

Када “производ” тежи апстрактном и неопипљив је за просечног потрошача, као што је то случај са отвореним подацима, за процене улагања неопходне су детаљне студије којима се пројектује величина тржишта. Тржиште отворених података у прошлој години је процењено на 184 милијарде евра, са прогнозом раста на 199.51 до 334.21 милијарде у наредних пет година. Ову вредност данас креира преко милион запослених у сектору отворених података, од чега 229 хиљада њих ради директно са отвореним подацима - као и за сваки производ, осим људи који га креирају (попут воћара на плантажи јабука), цела армија људи ради на томе да се овај производ нађе на тржишту. Они се баве рачуноводством, маркетингом, технологијом или усаглашавањем са важећим стандардима, на пример. Међутим, за разлику од јабука у којима уживају једино купци производа, позитивне промене које отворени подаци доносе утичу на живот целе заједнице.

Због тога кажемо да су отворени подаци кључни ресурс економије наше генерације. У том смислу, препознају се два нивоа њиховог присуства у економији данашњице: 1. онај у ком отворени подаци већ креирају високу вредност и утицај: администрација, стручни, научни и технички послови, информациони и комуникациони сектор, транспорт и складиштење и 2. смер нових могућности, у којима је потенцијал изразито висок и очекујемо да отворени подаци донесу промене у начину рада: пољопривреда, финансије и осигурање, здравство, образовање, трговина и тржиште некретнина.

Најшире интересовање привлаче подаци за области које се тичу готово сваког од нас - здравство, јавне услуге (укључујући јавни превоз), администрацију и животну средину (нарочито загађење).

Здравство
Развојем апликација и пројеката за здравствену едукацију грађана, позитивно се променио приступ хитним здравственим случајевима - уз савете како свако од нас може да помогне некоме ко се нађе у невољи. На пример, развијене су апликације и системи који вас упућују на најближи дефибрилатор у случају да особа близу вас управо доживљава срчани застој. Резултат је фасцинантан - процењује се да је 312-400 хиљада евра је уштеђено - јер непосредни сведоци умеју да пруже прву помоћ на лицу места. Такође, процена је да је око 7000 живота потенцијално спасено јер су грађани научили како се пружа кардиопулмонална реанимација приликом срчаног застоја, а 1425 живота је сачувано због мање смртних случајева у друмским несрећама, јер се системи за помоћ на путу заснивају на отвореним подацима. Можда је најзанимљивија процена да је између 54 и 202 хиљаде живота спасено самим тим што хитне службе стижу на лице места само један минут раније, у ситуацијама када је сваки секунд од животног значаја - захваљујући апликацијама које користе отворене мапе за брже кретање у саобраћају.

Саобраћај и јавни превоз
Једном када им се понуде “пречице” којима штеде време и новац у свакодневним обавезама, људи лако прелазе на нове моделе понашања и заборављају претходне, одбацујући их као примитивне. Данас су европски пензионери вични, на пример, резервацији карата за воз путем мобилних апликација и знају како да најбрже и најекономичније пређу жељену дестинацију. Заправо, процена је да је 27 милиона сати уштеђено у чекању возова који касне, јер на мобилне телефоне стижу обавештења о томе. Европски возови свакако све мање касне, али их грађани сада не чекају заробљени на станици, већ према новом распореду који им је стигао.

Када су у питању сати које проводе у аутомобилима, процењује се да су ту Европљани уштедели чак 500 – 730 милиона сати, јер се путевима крећу уз навигацију у реалном времену. Иако су и сами европски путеви и аутомобили у просеку бољи него они које ми користимо, ипак још нешто утиче да се остваре овакве уштеде. Што је град већи, и гужве су, очекивано веће, па тако Римљани чак 254 часа годишње оставе у саобраћајним гужвама. Али, на време је препознато да се гужве саме по себи неће смањивати - нити ће возила бити мање, нити саобраћајних трака толико више колико диктира тренд аутомобилизације, напротив. Ипак, стотине милиона сати живота су враћене Европљанима захваљујући модерним технологијама и отвореним подацима. Оваква решења су нам надохват руке, а у пет градова Србије (Београд, Ниш, Крагујевац, Ужице и Суботица) грађани већ планирају своје кретање уз помоћ Google Transit услуге - на својим мобилним телефонима.

Превођење
Иако се понекад помињу у шаљивом контексту, програми за машинско превођење, попут Google Translate, донели су огромне промене у начину на који комуницирамо и радимо свој посао. Уместо да сав материјал за превођење повере преводиоцима, по цени која се у ЕУ креће од 1.50 до 2.20 евра по реду текста, јавне установе у Европи прибегавају машинском превођењу одређених количина текста. На нивоу Европе, чак 1.1 милијарда евра је уштеђена у буџетима јавног сектора на овај начин. Мада се често слатко насмејемо неким невештим преводима на путоказима у нашој земљи, према искуствима из Европе, сигурно је да оваква пракса доноси значајне уштеде, па ће тако сасвим извесно бити и код нас. Наши буџети нису велики, али је једнако важно да се њима располаже домаћински.

А ГДЕ ЈЕ СРБИЈА НА МАПИ ЕВРОПСКИХ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА?

Професор Бранко Милосављевић са Факултета техничких наука у Новом Саду даје нам интересантан путоказ: “Отварање података у Србији може се одвијати и “од доле према горе”, дакле иницијативама које нису нужно предвиђене и покренуте “са врха”, односно од стране државних органа. Овакве иницијативе, подржане информационим технологијама — данас сви грађани располажу паметним телефонима са мноштвом апликација, могу се ослонити на концепте crowdsourcing (прикупљање података од великог броја учесника), citizen science (“наука за грађане”, односно активно учешће грађана у истраживачким пројектима) и gamification (реализација задатака кроз амбијент у коме се учесници награђују за своја постигнућа у датом виртуелном простору).

За овакве иницијативе је врло важно да се резултати учешћа грађана у њима могу видети релативно брзо — на пример, у року од неколико месеци. Позитивне промене у окружењу које би грађани уочили биле би подстицај за даље учествовање и потврда оправданости учествовања у акцијама прикупљања отворених података у складу са crowdsourcing концептима. Примене оваквог приступа могу бити изузетно корисне у саобраћају, здравству, енергетици, пољопривреди или екологији.”

У оквиру пројекта ”Отворени подаци - отворене могућности”, 2018. је покренута израда Студије о потенцијалном утицају отворених података у Србији. Циљ је био да се утврде користи кроз уштеде новца у државним процесима, уштеде времена грађана, али и да се испита простор за монетизацију података кроз њихово коришћење у новим производима или пословним процесима. Студија је посматрала области које је Влада означила као стратешки битне, попут образовања, пољопривреде, правосуђа, здравства, геопросторних и статистичких података - у контексту исустава из Европе и света.

Слободан Марковић, технички саветник за дигиталну управу у Програму Уједињених нација за развој у Србији, каже да је студија показала како постоје технички услови за веће отварање државних података, али и да је употреби података потребно приступати стратешки. ”Највиши представници Владе Србије данас су углавном свесни важности обезбеђивања квалитетних података из различитих области, пре свега у сврхе пружања државних услуга грађанима и привреди путем е-управе. Међутим, подаци морају да се посматрају као стратешки државни ресурс, много шире од само е-управе. У складу с тим, треба да се обезбеде ресурси за повећање броја доступних података, побољшање њиховог квалитета, као и њихово отварање ширем кругу корисника.
Такође, држава треба да настоји да своје податке почне да укршта са подацима из приватних извора, који можда нису систематизовани попут државних, али далеко боље осликавају стање на терену, готово у реалном времену
. Ово је нарочито важно у ситуацијама које намећу потребу да се реагује брзо и пружи циљана подршка, као што је ситуација у којој се налазимо данас. ”Зато је важно”, сматра он, ”да тема отворених података и њихове стратешке употребе, остане високо на агенди Владе и у наредном периоду”.

И, ШТА САД?

Земље Европе, иако богате и богатије од нас, пажљиво располажу својим ресурсима, укључујући људске животе. Ако тврдњу да сваки запослени у области отворених података креира вредност од око 169.000 евра годишње узмемо као аксиом, разумећемо да је то вредност која извесно има своју улогу и место у креирању добробити за целу заједницу. То је вредност реконструкције средњевековне тврђаве на Хисару, Трга у Нишкој Бањи или дезинфекције свих школа и предшколских установа на нивоу Београда.

Поврх тога, решења која настају отварањем података и њиховом поновном употребом, сама по себи доносе добробит заједници - на пример, извештај цитира студију чији је закључак да нам апликације о саобраћају, осим што нам саопштавају када нам стиже жељена линија јавног превоза, такође и смањују анксиозност, тј. чине да нам се то чекање чини краћим. Корисно, зар не? Да ли је и то разлог због ког је чак 9 земаља Европе међу 10 најсрећнијих земаља на свету? Да ли желимо да и ми будемо међу најсрећнијим земљама на свету? Један од начина да стигнемо на врх те листе смо покушали да демистификујемо. За брже кретање кроз листу, неопходни су нам спремност да радимо на отварању података и разумевање да је то кључан заједнички интерес, који превазилази сваки лични. Није толико тешко, а уз то - није ни скупо.