Национални Портал отворених података, централно место на којем ће бити обједињени подаци државних органа и стављени на располагање грађанима, приватном и невладином сектору, почео је са радом у оквиру кампање „Отворени подаци-отворене могућности“.

Портал тренутно садржи укупно 136 отворених података, груписаних у 45 скупова и 6 тема (јавна безбедност, образовање, енергетика, управа, здравље и животна средина), које је објавило 8 државних органа (Министарство унутрашњих послова, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство рударства и енергетике, Управа за јавне набавке, Агенција за лекове и медицинска средства, Агенција за заштиту животне средине, Републички геодетски завод и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности).

Објављени подаци не садрже личне или тајне податке, а са портала се могу преузети бесплатно и користити потпуно слободно за најразличитије примене.

Осим претраживања и преузимања података, корисници ће моћи да дискутују о подацима и прате активности државних органа који објављују податке. Поред тога, корисници портала моћи ће да представљају примере употребе података – било да се ради о мобилним или веб-апликацијама, различитим визуелизацијама, мапама или другим облицима поновне употребе објављених података.
Отварањем података држава не само да подстиче развој креативног бизниса и економије знања, већ отварање података државним институцијама пружа драгоцене повратне информације, на основу којих ће моћи да унапреде квалитет сопствених података и боље разумеју потребе грађана и привреде.

Ово је управо разлог из којег је потписан и пројекат „Отворени подаци – отворене могућности“ између Канцеларије за ИТ и е-Управу и Програма УН за развој (УНДП), који финансијски подржавају и Светска Банка и Владе Велике Британије и Краљевине Шведске. Кроз овај пројекат ће се у наредне две године радити на томе да што већи број државних институција отвори своје податке, развијати знања и вештине везане за обраду података, а истовремено и подржавати употреба отворених података од стране привреде, научне заједнице, цивилног друштва и медија.

О томе колико је значајно отварање података јавних институција и креирање националног портала овог типа, можда најбоље говори податак да би отварање података свих државних институција у Србији, друштвени производ могао да порасте до један, а стопа запослености и до два одсто. Како се вредност тржишта отворених података, само на територији Европске уније, процењује на 43 милијарде долара, јасно је колике могућности овај процес доноси привредном сектору.

Управо због тога је укључивање свих државних органа у овај процес и стварање законског оквира за отварање податке један од приоритета рада Владе Републике Србије. Пуштањем у рад овог портала испуњавамо и једно од обећања из експозеа председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић којој је један од приоритета дигитализација јавне управе.