Без података, ви сте само још једна особа која има мишљење. В. Едвардс Деминг
Како отворени подаци излазе у први план у кризним временима?

Интернет који свакодневно користимо (без да много размишљамо о томе) је у једном тренутку свог развоја био ресурс која је физичарима требало да олакша да деле резултате. Међутим, постао је много више од тога - мрежа која целом свету омогућава да се информише, образује, ради, креира и критикује различите садржаје… Тим Бернерс Ли је за интернет вероватно могао добити милијарде да га је организовао као приватну својину, али он је имао другачији план. Имао је циљ који надилази јурњаву за патентима и успоставио је отворен систем који је у најширем јавном интересу највеће од свих заједница - целог човечанства. Идеја ресурса доступног за сарадњу и унапређивање је учинила да се (између осталог) и софтвер и подаци почну третирати као алати за бољитак. Заједно са инфраструктуром интернета, вредност отворених података и отворене сарадње постаје веома видљива када су велике групе људи погођене неком природном непогодом, пандемијом, неправдом или ратом.

У овом тренутку, када смо притиснути кризом (и страхом) који је донео вирус Covid-19, све значајне анализе, предикције и конкретне акције помоћи базирају се на подацима. И то не на било којим подацима, већ на онима који се брзо сакупљају и отворено деле. Када знамо да су и најосновније информације које нам чувају здравље (на пример да вирус може инфицирати било кога, уз резерву да постоје групе које су угроженије) изашле као резултат отвореног дељења истраживачких података, ексклузивност постаје врло проблематична.

Одједном нисмо битни само ми него сви ми.
И та важна промена перспективе је пречица до отвореног размишљања и деловања које у пракси значи коришћење отвореног кода, дизајна и других елемената садржаја (енг. open source) и сарадњу на њиховој примени и унапређивању.

Насупрот ширењу панике и претпоставки, отворени подаци и моћ заједнице налазе се у средишту многих алата за истинито информисање, спашавање живота и ефикасну поделу хуманитарне помоћи.

Отворени подаци, Корона вирус и јавни интерес у првом плану

У свом последњем тексту за Financial Times, Свет после корона вируса, историчар Јувал Ноа Харари истиче да је један од основних алата за победу над вирусом: отворено дељење информација. Јер, за разлику од вируса, људи могу да уче једни од других.

Корона вирус у Кини и Корона у Америци не могу да размењују савете како да заразе људе. Али Кина може да научи Америку многе вредне лекције о Корона вирусу и како да се бори са њим. Оно што италијански доктор открије у Милану рано ујутру може лако да до вечери спасе животе у Техерану. Када влада Велике Британије оклева између неколико приступа, може да добије савете од Кореанаца који су већ били пред том дилемом месец дана раније. Али да би се ово догодило, потребан је дух глобалне сарадње и поверења.

У овом тренутку, много нас више занима шта експерти имају да кажу о стању у свету, расту броја заражених и излечених и прогнозама колико ће карантин трајати и какве ће последице имати. Велики део сензационалистичког приступа политици и информацијама, иако и даље има своју публику или покуша да се наметне, у тренуцима кризе брзо постаје секундаран и уступа место фактуалном информисању, експертизи епидемиолога и лекара који свакодневно спашавају животе. У конкретним мерама које смо предузели да до тога не дође, док седимо у изолацији, можемо да се информишемо путем релевантних извора који су никли у само неколико недеља захваљујући доступности отворених података на локалном и глобалном нивоу и напору дата стручњака да се подаци организују и визуализују на најефектнији могући начин.

На светском нивоу, један од најсвеобухватнијих и дневно ажурираних приказа агрегираних података је креирао тим Јоhn Hopkins Универзитета. Још од 22. јануара, тек 20. дана од затварања Вухан пијаце са које се сумња да је вирус и потекао, сајт приказује број заражених, излечених и умрлих. Њихов блог је креиран са намером да обезбеди истраживачима, јавном здравственом сектору и јавном мњењу једноставан алат којим може да се прати развој Covid-19 заразе у реалном времену.

Covid Svet

Како би добили што тачније информације, користе неколико светских извора отворених података, DXY коју воде чланови кинеске здравствене организације, Светске здравствене организације (WHO) и многе званичне државне и градске здравствене платформе као и релевантне Твитер и онлине медијске извештаје. Оно што је важно је да подаци не стају на добром приказу већ се налазе у отвореном формату, доступни за даљу обраду на GitHab-у, Амазону и ESRI Living Atlas платформи.

Када је у питању Србија, Канцеларија за ИТ и еУправу објављује податке о вирусу Covid-19 за Србију у отвореном формату. Корисницима су на располагању подаци о зараженима, самоизолованима, дневни извештај као и платформа Статистика Covid-19 у Србији. Ефикасна реакција Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС) омогућила нам је да у рекордном времену, подаци о локацији и броју респиратора постану јавно доступни и тако помогну да се разуме где се они налазе и колико их има. Верујемо да је ова информација и приказ који указује да респиратора нема довољно, допринела и брзој хуманитарној реакцији у којој је неколико компанија и појединаца обезбедило средства да УНИЦЕФ набави 50 нових респиратора за српске болнице. У протеклом периоду појавила се и сјајна акција која користи отворен приступ визуелним подацима и могућност брзе, кућне 3Д штампе. Фаб и научна заједница покренула је иницијативу штампања визира за здравствене раднике и јавно поделила фајлове за штампу. Акција и даље траје, као и отворен позив да им се придружите.

Стручан хардвер hacking и отворена размена ових података постаје један од главних извора брзих решења који могу значајно да промене црну статистику. Инжењери раде и на приручницима за израду вентилатора и делова за респираторе који се отворено деле. У среду је објављена и вест да је италијански тим инжењера и моделара направио маску за респиратор од опреме за роњење.

Covid Србија

Технолошка заједница из Лондона под вођством Едварда Саперие, вође групе Лондонског колеџа за политичку технологију и искусног community стратега креирала је Tech Handbook for Coronavirus, опсежну и детаљну стручну библиотеку са бројним, сортираним сетовима података од глобалних до локалних и са позивима за нове сетове и идеје за пројекте који могу да помогну. Листа је направљена на Google doc фајлу. Ово је важно из неколико разлога - брзина и лакоћа коришћења, уноса и исправљања података, па чак и саме листе чекања (јер Google doc има извесно ограничење броја корисника који могу да ажурирају податке истовремено). У паузи сортирања хиљаде мејлова и позива за светске медије који су заинтересовани за овај open source i open data пројекат, кратко смо са њим разговарали о важности отворених података у тренуцима кризе.

Отворени подаци су важни увек, не само у кризним тренуцима. Када су подаци у јавном интересу, они једноставно морају бити отворени, јер их другачије не можемо користити. Оно што сада учимо није толико зашто су отворени подаци важни, већ шта и колико јавни интерес заправо значи!

У интервјуу за Techworld, истакао је да су организовани напори и у пољу отворених података, у тренутку када ‘сви желе да помогну’, важни за избегавање хаоса или дуплирања послова које већ неко ради или који се тренутно не могу урадити. Судећи по огромном одзиву на Хандбоок, и упркос очајању које може да нас повремено преплави, Сапериа се нада да ће ова криза донети једну нову јавну инфраструктуру која је усмерена на људе и њихову добробит. Такође, позив свима који могу да допринесу је отворен - контактирајте Едварда директно.

Колико је онлине заједница активна, и колико се отвореним приступом информације брзо деле и омогућавају да се конкретно реагује на широки дијапазон изазова које доноси кризно стање, показује и пример sub-Reddita који се бави само понудом и потражњом смештаја за здравствене раднике који, због заражених у породици, не могу да бораве у својим кућама.

Како отворене мапе помажу у случају природних непогода

Крвави избори у Кенији 2007. године, а затим катастрофе у Хаитију и Чилеу инспирисале су раст и развој једног од најефективнијих пројеката мапирања базираних на отвореним подацима као и јавно доступним подацима са Твитера, SMS порука и других онлине извора. Ushahidi пројекат и кризни картографи (програмери, блогери и волонтери из разних делова света) су у рекордном року направили интерактивну мапу да омогуће свакоме ко има телефон и/или приступ интернету да пријави чему сведочи на локацији на којој се налази. Како се у таквим ситуацијама медији врло брзо централизују, ова платформа је никла као мешавина друштвеног активизма, хактивизма (активистичког програмирања) и грађанског новинарства. У случају разорног земљотреса, Ushahidi мапа је подигнута само два сата након потреса! Кратак код је креиран за долазеће текстуалне поруке и био је свакоме са телефоном доступан да пошаље SMS са информацијама. Неколико десетина, а затим и десетина хиљада волонтера у Америци је радило на превођењу порука са креолског језика, а затим и мапирању места којима је требала помоћ. Све то у рекодном времену од само 10 минута од тренутка приспећа поруке. Људи који су видели рушевине, поплаве, пожаре или крађе, као и они који су били затрпани у рушевинама могли су брзо да јаве шта се дешава и та информација би се појавила на мапи, тако да су спасиоци или други сервиси могли да реагују у најкраћем року. Осим што овде истичемо лакоћу коришћења и брзину којом информације које долазе са терена, Ushahidi мапе имају круцијалну функцију спашавања живота у кризним ситуацијама. Тренутно помажу ситуацији са Короном у Италији.

Ако погледамо оно што остаје након криза, добар је пример Њу Орлеанса који је изградио импресиван градски систем информисања базиран на отвореним подацима након урагана Катрина. Међу сервисима који су грађанима доступни, налази се и Notice Me апликација која омогућава праћење сваке промене намене одређеног грађевинског земљишта. Једноставна је за коришћење - грађани могу да се пријаве да им информације стижу на мобилни телефон. Када заинтересована јавност има отворен канал за реакцију на све врсте одлука, то директно отежава појаву корупције. Доступност најразличитијих информација о градском земљишту у отвореном формату (нешто попут отвореног катастра) директно показује транспарентност управе и грађанску моћ да утичу на креирање јавних одлука и политика. На блогу opensource.org, Асим Шарма илуструје снагу отворених података:

Отворени подаци симболизују и у исто време оснажују концепт укључивања грађана у напредак нашег друштва. Они чине да људи постану актери у бољитку човечанства.

Када погледамо ширу слику, потребно је узети у обзир да изазовна времена могу да доведу до јавног дељења података који, у име чувања здравља, заправо угрожавају приватност грађана. Потребно је сачувати грађанску свест да кризни закони имају свој рок трајања и да не би требало да доведу до ограничавања, укидања грађанских слобода или других манипулација подацима. Ђорђе Кривокапић из SHARE фондације у тексту Дигитална права, пандемија и Балкан, наводи:

Досадашња сазнања две организације показују да су најпроблематичнији вишеструки проблеми са приватношћу особа у карантину, ширење дезинформација и опасних заблуда у вези са вирусом у онлајн медијима и путем друштвених мрежа, као и повећање интернет превара.

Подаци показују да не постоји нешто што се зове post-truth

Ширење Корона вируса показује у пракси колико су безвредни и опасни произвољни закључци или предвиђања уколико иза њих не стоје јаки аргументи базирани на подацима. Тренутни пример у Америци то добро показује - након што је Трамп на Твитеру објавио да размишља да прекине карантин раније него што стручњаци саветују (како би спасао економију), у рекордном року је моделована управо таква ситуација, само базирана на отвореним подацима и објављена у New York Times-у. Модел је направљен тако да сваки читалац може да мења графикон ширења заразе, раста броја оболелих и мртвих у односу на време колико траје изолација. Резултати говоре сами за себе.

Отворени подаци су у овој и многим другим ситуацијама мостови преко којих валидне информације из истраживачке и стручне заједнице прелазе у јавност, смирују хистерију, едукују и омогућавају људима да схвате шта се дешава и како могу најбоље да реагују.
Разговарали смо са Весом Грубсом, оснивачем студија за визуализацију података Pitch Interactive који често користе отворене податке и у портфолиу имају (између осталих) и ретке, а веома информативне приказе попут свих напада дроновима у Пакистану и њихових погубних ефеката. Вес истиче улогу отворених података у стварању поверења у изворе информисања:

У овом тренутку многи се питају: “Шта је следеће?”, “Колико ће дуго ово трајати?” или “Колико ће лоше бити?”. Када имате отворене податке ви у суштини дајете алате већем броју различитих људи да помогну да се дође до одговора на ова питања. Новинари могу да их користе да креирају истраживачке приче, научници могу да их користе у својој струци и поделе закључке. Медицински стручњаци, софтверски инжењери и експерти за визуализацију могу да истраже ове податке и помогну да им се да смисао који ће бити јасан и користан широј заједници. Без отворених података, међутим, мање сте сигурни коме и чему можете веровати. На пример - бројеви који долазе из Русије су необично мали, док у исто време не постоји приступ отвореним подацима како би се ово објаснило.

Када погледамо примере које смо овде навели, као и многе који нису ушли у овај преглед, заједнички именитељ за све је импресивна моћ организованих стручних заједница базираних на отвореним подацима, њиховом дељењу знања и креирању препорука и решења. Број, квалитет и разноврсност отворених података такође може порасти након кризе. Вес сугерише да потреба за чешћим ажурирањем података, која се дешава у овој ситуацији, може да се рефлектује и на друге сетове, као на пример, на отворене податке о квалитету ваздуха. Овакви, потенцијално нови или квалитетнији сетови податка могу погурати да се усвоје хуманије пословне методе или убрзају зелене одлуке у домену јавних политика.

Као светло на крају тунела, ово кратко истраживање показује да пројекти настали на отвореним подацима остају човечанству (и након криза) и гурају нас напред враћајући веру у људску заједницу, науку и знање - нешто што нам је у тренуцима кризе истине више него потребно.

Белешка: оба снимка са сајтова коришћена у тексту, направљена су у исто време у понедељак, 14.04.2020, у 17:43 (ПТ).