Број државних институција и доступних информација на Националном порталу отворених података (data.gov.rs) удвостручен је за свега четири месеца од покретања платформе. Ова централна база јавних података тренутно окупља 22 институције, које су отвориле чак 200 сетова својих података и ставиле их на располагања грађанима, привреди и цивилном друштву.

Остварен напредак, законски оквири, трендови у региону, Европи и свету били су главна тема првог дана конференције Отворени подаци – отворене могућности, која је одржана у Београду, у оквиру обележавања Светске недеље отворених података од 6 до 11. марта.

Скуп, који су организовали Канцеларија за ИТ и еУправу, Програм УН за развој УНДП, Светска банка, амбасада Британије и Шведска агенција за међународну сарадњу (SIDA), у Београду, окупио је најеминентније стручњаке из ове области. Конференцију је отворио др Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу.

„Најбољи показатељ великог помака у овој области је индекс отворених података за 2017. годину, који је Србију сврстао на прво место у региону и 41. на листи свих чланица Уједињених нација. Иза наше земље, на 44. позицији су се нашле Хрватска, на 49. Црна Гора, 52. Македонија и на 58. Босна и Херцеговина. Ова важна анализа показала је да смо најбоље резултате остварили у отварању података из области екологије, односно квалитета ваздуха“, истакао је Јовановић и додао да је само годину дана раније 2016. године барометар отворених података Србију сврстао испред БиХ и Црне Горе, али иза Македоније и Хрватске.

Јовановић је подвукао важност доношења Закона о еУправи и стварања правних основа за даље укључивање државних органа и отварање нових сетова података који би могли да доведу до раста БДП-а до један и запослености до два одсто, као што је то случај са другим земљама Европе.

„Недавно смо основали Радну групу која ће се бавити отварањем података у нашој земљи. Она окупља 33 државне институције и 15 организација техничке заједнице, цивилног друштва, академских институција и експерата који се баве отвореним подацима. Организовали смо радионицу, са представницима 10 градова из Србије, којима је представљена национална иницијатива и објаснили смо им како отворени подаци доприносе квалитету живота у градовима, ефикаснијим јавним услугама и лакшој комуникацији са грађанима. Велики број учесника био је заинтересован да отвори своје податке и укључи се у концепт паметних градова, што је заиста охрабрујуће“, рекао је директор Канцеларије.

Подсетимо да је Отварање података стратешко опредељење Владе Србије, рефлектовано у Стратегији развоја електронске управе и Акционом плану за спровођење међународне иницијативе Партнерства за отворену управу у Републици Србији. Отворени подаци добили су посебно место и у експозеу председнице Владе Ане Брнабић.

Национални портал отворених података je централно место на којем ће бити обједињени сви подаци државних органа и стављени на располагање грађанима, приватном и невладином сектору, у рад пуштен крајем прошле године.
Када је реч о могућностима које отварање података доноси привредном сектору, довољно је напоменути да се тржиште отворених података, само на територији Европске уније, процењује на 43 милијарде евра годишње.