РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ О ПОТРЕБАМА ЗА ОТВАРАЊЕМ ПОДАТАКА ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА У 30 ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

У оквиру Програма „ПРО - Локално управљање за људе и природу”, у 30 јединица локалне самоуправе спроведено је испитивање мишљења грађана и грађанки о потреби отварања података. Уз подршку Министарства државне управе и локалне самоуправе и у сарадњи са Канцеларијом за информационе технологије и еУправу Републике Србије, испитивање је спроведено у периоду од маја до јула 2025. године.

„Отворени подаци“ су они подаци који су доступни и приступачни за све грађане у електронском облику који је машински читљив. Отворени подаци имају вредност само уколико су тачни, поуздани, адекватно уређени, машински читљиви и редовно ажурирани. На тај начин, они се могу лако визуелизовати, претраживати, комбиновати, укрштати, анализирати и поново употребити у различите сврхе.

Истраживање, спроведено на узорку од 30 градова и општина, допринело је разумевању области и скупова података који би могли бити од користи за локалне заједнице, грађане, приватни сектор, академску заједницу, организације цивилног друштва и све друге заинтересоване институције и појединце у Републици Србији.

Укључивање битних актера на локалном нивоу у процес приоритизације података допринело је разумевању у којој мери је шира јавност упозната са појмом и значењем отворених података. Поред тога, стечен је увид у потребе за едукацијом у овој области и спремност битних актера да дају свој допринос у процесу отварања и употребе података.

У наставку можете пронаћи анализу резултата, као и главне закључке и препоруке. Анализа може послужити и осталим јединицама локалне самоуправе у Србији да препознају употребну вредност и значај овог истраживања и да на сличан начин утврде приоритете и потребе за отварањем података у својим локалним заједницама.

Програм „ПРО – Локално управљање за људе и природу“ спроводе УН агенције у Србији — УНОПС, УНИЦЕФ, УНФПА и УНЕП, у партнерству са Владом Републике Србије и уз финансијску подршку Владе Швајцарске.

ОПШТИ НАЛАЗИ АНКЕТЕ

Укупно је анкетирано 1086 грађана током трајања анкете. Највише анкетираних грађана било је у општинама Тутин (116), Житорађа (85), Нова Варош (83) и Ивањица (66), а број анкетираних у ове четири јединице локалне самоуправе чини скоро трећину свих анкетираних. Најмање анкетираних, односно најслабији одазив на попуњавање анкете, био је у општини Лапово (17), и градовима Лозница (18) и Ваљево (18).

Број анкетираних по јединицама локалне самоуправе

Индекс анкетираних у односу на број становника

Када се посматра индекс у односу на број становника, највеће интересовање за анкету било је у општинама Ражањ (52,46), Житорађа (51,93), Нова Варош (49,89) и Тутин (37,23), док је најслабије интересовање било у градовима Лесковац (2,90), Лозница (2,50), Чачак (2,37) и Ваљево (2,19).

Пол анкетираних

Већина учесника је женског пола (637), док седам учесника није хтело да се изјасни о полу.

Старосна структура

Старосна структура анкетираних

У старосној структури анкетираних доминирају грађани у доби између 36 и 50 година, који чине скоро половину од укупног броја грађана који су попунили анкету.
Мало више од четвртине анкетираних чине грађани у старосној популацији од 51 до 65 година, док мало мање од петине чине грађани од 25 до 35 година старости.

Млађи од 25 и старији од 65 чине укупно око 5% анкетираних грађана.

Резултати анкете показују да тема отворених података највише занима грађане средње животне доби, који вероватно представљају старосну групацију која највише и учествује у административним поступцима
и потражује одређене податке из професионалних разлога.

Образовање

Највише анкетираних има високо образовање (77,3%), а оних са средњим образовањем је 22%.

Улога анкетираних

ИНФОРМИСАНОСТ И ДОСАДАШЊЕ ИСКУСТВО У КОРИШЋЕЊУ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА

Просечна оцена познавања отворених података износи 3,13 од 5, што указује на ниво између „добро“ и „врло добро“.

Највише анкетираних је оценило своју информисаност оценом добро (353), а затим врло добро (291). Одлично познавање отворених података тврди 135 анкетираних, док је најмање оцене дало око четвртине анкетираних – недовољно њих 191 и незадовољавајуће њих 116.

Ови резултати показују да је тема отворених података релативно позната међу грађанима, али да и даље постоји простор за унапређење у погледу разумевања и практичне примене концепта. Средња оцена нешто изнад три сугерише да већина анкетираних има основно разумевање шта су отворени подаци и зашто су значајни, али да немају довољно дубинско знање о начинима њихове употребе у свакодневном животу, пословном окружењу или јавним политикама.

Раније коришћење отворених података

Највише анкетираних (515) је раније користило отворене податке, што представља релативну већину. Међутим, више од половине анкетираних или није користило отворене податке (412), или није сигурно да ли их је користило (159).

Ови резултати указују на то да, иако постоји значајан број грађана који су упознати са отвореним подацима, постоји и велики сегмент који или нема искуство са њиховом употребом или није свестан да је то радио.

Ово може значити да постоји потреба за бољом промоцијом и информисањем грађана о доступним отвореним подацима и начинима њихове примене. Практична демонстрација користи и конкретних примера из локалног живота могла би значајно повећати број оних који активно користе податке.

Канали за коришћење отворених података

Анкетирани који су раније користили отворене податке најчешће су то радили преко:

Препорука:

Иако грађани тренутно користе различите канале за приступ отвореним подацима, сви подаци би требало да буду централизовано доступни преко националног портала отворених података, као што је прописано чланом 27 Закона о електронској управи. Ово осигурава једноставан, поуздан и транспарентан приступ информацијама за све грађане.

ПРИОРИТЕТНИ ПОДАЦИ ЗА ОТВАРАЊЕ

Највећи приоритет грађани дају подацима о финансијама и буџету (63,3% испитаника), што јасно указује на потребу за транспарентношћу трошења јавних средстава. Следе здравље и запошљавање, затим заштита животне средине и комуналне делатности, што показује да грађане највише интересују области које директно утичу на квалитет живота и сигурност посла. Средњи приоритет имају урбанизам, инфраструктура, пољопривреда и развој локалне економије, док најмање интересовања показују за податке из области трговине, науке и истраживања. Јавност се фокусира на „практичне“ податке који имају непосредан утицај на свакодневни живот.

Табела: Приоритетни подаци

Конкретни сетови података

Додатни подаци које су анкетирани навели

Као додатне сетове података, који нису наведени, испитаници истичу следеће:

1. Подаци о загађењу ваздуха који садрже назив стационарних извора загађења, координате стационарног извора загађења, као и да ли је усклађен са прописима или није, као и резултате мерења у формату .shp (shapefile), kml/kmz или у екселу
2. Координате са подацима о квалитету воде на извориштима, мереним концентрацијама загађујућих материја у формату .shp (shapefile), kml/kmz или у екселу
3. Координате са подацима мерења нивоа комуналне буке у ексел формату
4. План намене простора просторног плана у shp или kml/kmz формату
5. Координате о локацијама дивљих депонија са подацима о површини у shp (shapefile), kml/kmz или у ексел формату
6. План снабдевања водом у shp (shapefile) или kml/kmz формату
7. Постојећи начин коришћења земљишта у shp (shapefile) или kml/kmz формату
8. Граница плана и подела на просторне и урбанистичке целине у shp (shapefile) или kml/kmz формату
9. План одвођења отпадних и атмосферских вода у shp (shapefile) или kml/kmz формату
10. Ограничења урбаног развоја у shp (shapefile) или kml/kmz формату
11. Регистар јавних зелених површина, паркова као полигону и стабала као тачке у shp (shapefile) или kml/kmz формату
12. Регистар контејнера са координатама локација контејнера у ексел формату или kml/kmz формату
13. Подаци о додели субвенција, подстицаја и других буџетских давања
14. Подаци о установама спорта, рекреације, културе, образовања, запошљавања, удружењима грађана, посебно оних која су финансирана из буџета ЛС
15. Регистар споменика културе и значајних и заштићених објеката и целина
16. Регистар социјалних станова
17. Подаци о броју пољопривредних газдинстава
18. Подаци о постојећим смештајним јединицама на селу
19. Геопросторни подаци о обрачуну накнада за уређење грађевинског земљишта
20. Подаци о одлукама јавних предузећа/установа/месних заједница
21. Подаци о имовини локалне самоуправе
22. Подаци о културним дешавањима
23. Подаци о социјалној угрожености
24. Примања чланова већа ЈЛС и комисија
25. Подаци о наплати пореза
26. Подаци о загађењу ваздуха

Сврхе коришћења отворених података

Резултати анкете показују да грађани отворене податке виде, пре свега, као практичан ресурс, јер је највише њих истакло да би их најпре користило за свакодневно обављање посла (48,6%) и за бољу организацију живота у породици (39,8%), што говори о њиховој непосредној примени у професионалном и приватном животу. Значајан проценат испитаника би податке користио у сфери здравља (28,3%) и заштите животне средине (26,7%), што указује на потребу за подацима који директно утичу на квалитет живота. Привредни субјекти и пословне одлуке заступљени су са 23,7%, док је индивидуално образовање и истраживачки рад на нивоу од 16,9%. У мањој мери, али и даље релевантно, подаци се виде као алат за израду анализа (14,5%), пројектно (14,3%) и стратешко планирање (13,4%), као и за грађански активизам (13,4%). Ови налази показују да отворени подаци код грађана могу да имају широку примену, од личних и породичних потреба до пословних, истраживачких и друштвено-политичких активности, али ипак доминирају прагматични, свакодневни и животно релевантни мотиви.

ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ ЗА РАД СА ОТВОРЕНИМ ПОДАЦИМА

Када је реч о заинтересованости за учествовање у дефинисању приоритета за отварање података, на позив локалне самоуправе, највећи број анкетираних грађана (415) жели да учествује условно, уколико процене да ће њихови ставови и предлози бити уважени. Експлицитно је заинтересовано 298 грађана, док њих 220 није сигурно. Најмањи број, њих 153 није заинтересовано за учествовање у дефинисању приоритета за отварање података. Ови налази указују да постоји значајан потенцијал за грађанску партиципацију, али да је њено остваривање у великој мери условљено транспарентношћу процеса и стварним уважавањем мишљења јавности.

• Анкетирани грађани који би учествовали у дефинисању приоритета за отварање података:
  • Условно: 415
  • Експлицитно: 298
  • Нису сигурни: 220
  • Нису заинтересовани: 153

Највише анкетираних грађана који би учествовали у дефинисању приоритета за отварање података би то желело да чини путем е-консултација (38,3%) или кроз јавне расправе о садржају докумената које доноси локална самоуправа (34,2%). У нешто мањој мери, анкетирани грађани желе да учествују кроз учешће на трибинама и дебатама о проблемима и могућим решењима у области отварања података (29,9%), као и кроз директно предлагање надлежнима електронском поштом, кутијом за предлоге или поштом (26,6%). Највећа склоност анкетираних грађана је према дигиталним каналима учешћа, што одоговара и самој природи питања отворених података.

• Највише анкетираних би учествовало путем:
  • Е-консултација: 38,3%
  • Јавних расправа: 34,2%
  • Трибина и дебата: 29,9%
  • Директно (е-пошта, кутија за предлоге): 26,6%

Други облици учешћа

Од осталих начина на који би анкетирани желели да учествују у процесу отварања података, кроз њихове одговоре, издвајају се следећи облици учешћа:

1. Формални облици: радна тела, фокус групе, састанци, јавне трибине
2. Неформални/директни облици: предлози и разговори са надлежнима
3. Онлајн облици: вебинари, онлајн дискусије, анкете
4. Едукативни и промотивни облици: семинари, презентације, промоција кроз удружења

Широк спектар жељених канала учешћа – од формалних (радна тела) преко онлајн модела (вебинари, анкете) до едукативних формата (семинари, презентације) показује да постоји велика спремност за укључивање грађана, посебно путем дигиталних алата и кроз заједничке активности у локалној заједници. Онлајн модели су веома тражени, што може бити сигнал за развој платформи и дигиталних алата за партиципациј, а организације цивилног друштва и локална заједница се кроз одговоре анкетираних намећу као важни посредници у целокупном процесу.

Спремност за обуке

• Јасно заинтересовани: 294
• Делимично заинтересовани: 430
• Нису сигурни: 129
• Не би учествовали: 233

Највећи број анкетираних грађана истиче спремност да учествује у обукама на тему отворених података ради унапређења знања и вештина, од чега јасно то жели 294 анкетираних, а делимично, односно истиче да би можда учествовали, њих 430. Није сигурно 129 анкетираних, а њих 233 не би учествовало на овим обукама. Постоји јасна група грађана који су заинтересовани да учествују са обукама, а са адекватним прилагођавањем и добро осмишљеном обуком, кроз примере добре праксе и наглашавање користи у свакодневном животу, и група оних који су делимично заинтересовани или који нису сигурно би вероватно била мотивисана за учешће у обукама . Потребно је организовати обуке у практичном формату (онлајн, али и уживо на локалу), са нагласком на области које су грађани већ означили као приоритетне (финансије, здравље, запошљавање, екологија).

Коментари анкетираних

У додатним коментарима анкетираних грађана доминирају позиви и инцијативе којима би се отвореним подацима повећала транспарентност и јавност рада, пре свега, органа локалне самоуправе. Грађани предлажу да се објаве отворени подаци о буџету, комуналним услугама и јавним набавкама, не само да би се повећала транспарентност, већ и да би се олакшао процес доношења одлука и да би се грађани и предузетници подстакли на активно учешће у тим процесима. Такође, постоје и иницијативе које позивају да се одрже јавне трибине на којима би се више говорило о отвореним подацима, на којим би се, између осталог, говорило и о томе на који начин се они разликују од транспарентности, са којом су сродни. Начелно, грађани сматрају да би сваки сегемент живота и друштва на локали требало учинити јавним, транспарентним и доступним за информисање и истучу да је ово важна тема којој је потребно дати посебну пажњу. Од конкретних предлога, истиче се то да се веб презентације локалних самоуправа унапреде тако да садрже посебан и јасно одређен одељак за отворене податке.

Грађани предлажу:

• Објаву отворених података о буџету, комуналним услугама, јавним набавкама
• Јавне трибине о отвореним подацима
• Унапређење веб презентација локалних самоуправа са јасним одељком за отворене податке