Могу ли отворени подаци решити праве светске проблеме?
Панел дискусија одржана на Дигиталном самиту Западног Балкана

У склопу Дигиталног самита Западног Балкана који је одржан 4. и 5. априла у Палати Србија у Београду, реализована је панел дискусија на тему могућности да се уз помоћ отворених података реше неки од регионалних проблема.

У дискусији, чији је модератор била Лејла Садику, специјалиста за управљање и иновације у Регионалном центру Програма Уједињених нација за развој (UNDP) за Европу и Централну Азију у Истанбулу, учествовали су Марија Кујачић испред Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, Ромина Костани испред Националне агенције за информационо друштво Републике Албаније, Ђорђе Кривокапић, професор Факултета организационих наука Београдског универзитета, Бардил Јашари испред фондације Метаморфоза из Северне Македоније, и британски стручњак Лоренс Кеј испред Института за отворене податке. Учесници дискусије су разменили искуства својих земаља у процесу отварања података, као и примере добрих пракси, а у циљу сагледавања потенцијала отворених података на регионалном и глобалном нивоу.

Марија Кујачић, виши саветник за еУправу и отворене податке у Канцеларији за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, говорила је о напретку Србије у отварању података од 2015. године, када је, у сарадњи са UNDP, а уз подршку Светске банке, Фонда за добру управу Владе Уједињеног Краљевства и Шведске агенције за међународни развој и сарадњу, покренут пројекат „Отворени подаци – отворене могућности“, до данас. Почетком 2016. године формирана је Радна група за отворене податке чији је рад отворен за јавност, пуштен је у рад Портал отворених података, а пре неколико недеља и његова нова, редизајнирана верзија. У наредном периоду у плану је наставак едукације корисника и наставак активности у циљу подстицања даљег отварања и објављивања података. Марија Кујачић је истакла неколико добрих примера отварања података у Србији, као што су отворени подаци РАТЕЛ-а о електромагнетним пољима у Србији, као и пример употребе који представља анализу саобраћајних несрећа у Београду.

Лоренс Кеј, виши саветник за политике у области отворених података који ради у британском Институту за отворене податке (Open Data Institute), говорио је о искуствима у земљи која је дуго било на првом месту у свим аспектима отварања података. Изнео је добар пример коришћења података о јавном превозу у Лондону који је свим становницима и гостима овог града омогућио услугу коју користе свакодневно, штедећи и време и новац. Данас раде на пројекту “Отворено банкарство“ (енгл. Open banking) где помоћу отворених података повезују податке из банака и омогућавају корисницима да на лак и једноставан начин пренесу своје податке из једне банке у другу.

Ромина Костани, је испред Националне агенције за информационо друштво Републике Албаније, представила напредак Албаније у отварању података. Прошле године у фебруару пуштена су у рад два портала отворених података. Први служи само за објављивање података о напретку пројекта Партнерства за отворену управу на националном нивоу, а други за објављивање отворених података о школама, буџету, здрављу, бизнису, јавним сервисима и слично од стране јавних институција. У Албанији се отварањем података о ђацима унапређује образовни процес, обезбеђује се подршка и ментори како би се млади подстакли да користе отворене податке и на тај начин унапреде квалитет живота у својој земљи.

Бардил Јашари, извршни директор фондације „Метаморфоза“ из Северне Македоније, истакао је да у његовој земљи од прошле године постоји стратешки оквир за отворене податке, да постоји снажна политичка воља, те да се спроводе едукације о отвореним подацима и примерима добре праксе других земаља, али да су тек на почетку пута. У наредном периоду ће фокус бити на отварању приоритетних сетова података, оних података од којих се може добити додатна вредност, као и на побољшавању квалитета података објављених на Порталу отворених података, а не на отварању података које има само за циљ да се повећа број сетова али не и њихове употребљивости.

Ђорђе Кривокапић, професор Факултета организационих наука Универзитета у Београду, истакао је да је значајно што државе имају националне портале отворених података и разумеју вредност отварања података, али да се у будућности треба фокусирати на сигурност, проблем мањка података, и да треба поспешити коришћење отворених података спајајући их са њиховим потенцијалним корисницима.