На добром таласу ширења ИТ писмености, од када су, у 2017. информатика и рачунарство постали обавезан предмет у српским основним школама и, захваљујући напорима организације Петља, креирани наставни материјали за Пајтон и увод у науку о подацима, обрада отворених података сада је ушла на мала врата и у средње школе.

Инфографик - тако једноставна, а моћна визуализација

У оквиру пројекта „Отворено образовање у Србији“, Центар за образовне технологије на Западном Балкану организовао је прошлог месеца такмичење за средњошколце, у изради инфографика на основу отворених података. Тимови од два такмичара и једног ментора слали су радове са јасно наведеним изворима отворених података, циљним публикама којима су намењени, као и описом начина на који су подаци обрађивани. Такмичење „Отворени подаци у настави“ одржано је у марту 2019. године и имало је за циљ да подржи наставнике информатике и других предмета у Србији да ученицима средњих школа представе могућности отворених података, као и да их мотивишу да размотре каријеру у области информационих технологија.

Пројекат је окупио више од 180 наставника средњих школа и чак 80 ученичких тимова. Од 10 финалиста који су приказали своја решења у Научно-технолошком парку Звездара, стручни жири је одабрао 3 тима која су награђена опремом и рачунарима за пројектни рад и учење програмирања.

Уз мотивишући позив: „Студирај и ти. Студирај ИТ. Победи статистику!“, тим ‘Тesla Girls’ (Анастасија Кнежевић, Емилија Опсеница) из Вршца креирале су победнички инфографик у којем су, кренувши од података о броју ученика који, на годишњем нивоу, упишу основну школу и наставе образовање, приказале да мање од 3% ученика једне генерације дипломира у области информационих технологија, а само 0,9% заврши мастер студије у ИТ-у и још мањи број докторира. С обзиром да је број отворених позиција за образоване ИТ кадрове на светском нивоу и даље већи него понуда и да, према code.оrg истраживању, дипломци информационих технологија зарађују готово 40% више од дипломаца у другим областима, ове информације престају да буду само резултат такмичења и постају ефективни показатељи који би требало да се појаве и испред доносиоца одлука у образовању, и пред предузетницима у Србији.

Тим Гимпи2 из гимназије у Пироту, који је заузео друго место, је у видео формату обрадио разлике између мушкараца и жена у Србији - од нивоа образовања, запослености и животног века преко расподеле дневних обавеза и специфичних навика. Трећенаграђени тим из Економско-трговинске школе у Краљеву, Аурора, у илустрацијама је приказао како, у односу на укупан буџет домаћинства, донације СМС-ом чине готово неприметан трошак (0.11%), али праве огромну разлику за оне којима су неопходне.

Где може да нас одведе добра визуализација података?

Људски мозак обрађује визуелне информације запањујућих 60.000 пута брже него текст, а 40% читалаца ће боље реаговати на визуале него на текстуалне информације.

Ако за пример узмемо тему образовања у ИТ индустрији, првонаграђени инфографик је у неколико корака направио логичан след који показује да постоји мали број дипломаца ИТ-а, у односу на укупан број популације која стигне до факултета, а затим позвао младе да победе те статистике и студирају информационе технологије.

Овај приказ је добра база за укрштање са резултатима два последња истраживања који је тим Стартит-а спровео, где се ИТ показао као најздравији сектор домаће привреде који расте далеко брже него број образованих кадрова. Када томе додате и да је од 2017. на овамо порастао број жена програмера са 12 на 14.5% , да чак 29.6% програмера планира да напусти земљу и да расте број фрилансера - нови закључци могу да крену у неколико смерова.

Само као вежбу, из укрштања ових података можемо да приметимо потребу да се константно ради на повећању броја образованих ИТ стручњака, затим неопходност рада на квалитету и разноврсности образовних програма, као и да је постало врло очигледно да је потребно унапређење пословних изазова и услова за фриленс форму запослења.

Обрадити бројке само у тексту или у глави је мање ефикасно за комуникацију - кроз добру визуализацију, отворени подаци су аргументи који се лако комбинују са другим истраживањима и постају интегрални део одлука које могу да погурају промене у једном друштву.

Сматрамо да ће овај пројекат имати далеко шири утицај од само једног такмичења. Тренирати проналажење, анализу и представљање података као и закључивање на основу њих, већ у средњешколском узрасту, је одличан сет вештина које ће ови млади људи понети у своје будуће пројекте и професије. Све учеснике такмичења позивамо да наставе да се баве визуализацијом података и да своја решења поставе на Национални портал отворених података у оквиру Примера употребе.

Подржано од стране пројекта “Отворени подаци–отворене могућности” који у Републици Србији спроводе Програм Уједињених нација за развој и Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Светске банке и Фонда за добру управу Уједињеног краљевства. Такмичење су подржали и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и компанија Оракл.