Udruženje za reviziju pristupačnosti

Srbija je zemlja koja se suočava sa veoma kompleksnom društveno ekonomskom situacijom (tranzicijom), koja znatno utiče na kvalitet života osoba koje imaju ograničene sposobnosti u mobilnosti ili senzornom doživljaju. Ovo je prevashodno uočljivo kod osoba sa različitim oblicima invaliditeta, ali i
od drugih članova društva kada su u poziciji u kakvoj žive osobe sa invaliditetom tokom celog života. Postojanje običnog praga ili stepenika na ulazu u apoteku neko nikada ne primeti iako je u toj apoteci bio više puta. Nekome taj stepenik predstavlja neprijatnost dok je za neke taj stepenik nepremostiva prepreka. Zbog ovakvih prepreka osobe sa invaliditetom su i dalje ograničeni u slobodi kretanja, pristupu informacijama i fizičkom okruženju i dalje spadaju u kategoriju najsiromašnijih. Iako je domaći pravni okvir čini da je oblast prava osoba sa invaliditetom jedan od pravno najbolje regulisanih oblasti (“Zaštitnik građana i osobe sa invaliditetom”, Beograd, decembar 2010.), nepristupačno okruženje je i dalje glavna prepreka za društvenu inkluziju osoba sa invaliditetom ali i drugih članova društva koji imaju trenutnu situaciju umanjene mobilnosti ili barijere u informacijama. Iskustva iz Evropske unije pokazuju da se problem nedovoljne pristupačnosti, uprkos razlikama u pristupu i različitim standardima, može rešiti jedino ako se shvati kao širi koncept – kao rad na okruženju koje uvažava sve ljudske potrebe (osoba sa invaliditetom ali i roditelja sa malom decom, starih ljudi, dece...). Takvo okruženje podstiče ljude da ga i oni poštuju zauzvrat.