Министарство културе и информисања

Министарство културе и информисања Републике Србије је као орган државне управе образовано и његов делокруг је утврђен чланом 15. Закона о министарствима („Службени гласник РС”, бр. 72/12 и 76/13).

Министарство обавља послове државне управе који се односе на: развој и унапређење културе и уметничког стваралаштва; праћење и истраживање у области културе; обезбеђивања материјалне основе за делатности културе; развој и унапређење књижевног, преводилачког, музичког и сценског стваралаштва, ликовних и примењених уметности и дизајна, филмског и ставралаштва у области других аудио-визуелних медија; заштиту непокретног, покретног и нематеријалног културног наслеђа; библиотечку, издавачку, кинематографску и музичко-сценску делатност; задужбине и фондације; систем јавног информисања; праћење спровођења закона у области јавног информисања; праћење рада јавних предузећа и установа у области јавног информисања; праћење делатности страних информативних установа, страних средстава јавног информисања, дописништава и дописника у Републици Србији; информисање националних мањина; регистрацију страних информативних установа и пружање помоћи у раду страним новинарима и дописницима; сарадњу у области заштите културне баштине, културног стваралаштва и информисања на језику и писму припадника српског народа у региону; оснивање и развој културно-информативних центара у иностранству; стварање услова за приступ и реализацију пројеката који се финансирају из средстава претприступних фондова Европске уније, донација и других облика развојне помоћи из надлежности тог министа Министарство културе и информисања се налази на првом и другом спрату зграде некадашње Аграрне банке, улаз из Влајковићеве улице бр. 3.

Зграда Аграрне банке подигнута је између 1932. и 1934. године као једна од последњих банкарских палата Београда у међуратном периоду, којима је репрезентована политичка и економска снага државе. Пројекат зграде, конципиране као репрезентативни пословни објекат са угаоном, заобљеном фасадом и монументалном улазном партијом, израдили су архитекти Петар и Бранко Крстић. Овим својим делом браћа Крстић дала су значајан допринос формирању архитектонског лика централне зоне Београда.