Подаци о личности могу се износити из Републике Србије у државе чланице Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података Савета Европе. За изношење података о личности из Републике Србије у државу која није чланица Конвенције потребно је прибавити дозволу Повереника.
Према члану 44. Закона о заштити података о личности Повереник води Централни регистар збирки података. Централни регистар се састоји од регистра збирки података и каталога збирки података.
Централни регистар збирки података, према Закону о заштити података о личности је јединствена евиденција збирки података које образују и воде сви руковаоци који обрађују податке о личности у Републици Србији. Централни регистар успоставља и води Повереник. Руковаоци података су дужни да обавесте…
Када се неко обрати Поверенику за савет како да добије одређену информацију, Повереник ће га у кратком року обавестити о процедури остваривања права на слободан приступ информацијама од јавног значаја, коме и како да се обрати и шта да уради ако не добије информацију у прописаном року. Када…
Законом о заштити података о личности одређено је да лице на које се подаци односе има право да поднесе притужбу Поверенику ако сматра да је обрада података о његовој личности извршена супротно одредбама овог закона. Поверник утврђивање чињеница о томе да ли је дошло до повреде овог закона и…
Повереник на основу Закона о заштити података о личности решава по жалбама лица у случају да сматрају да нису остварили неко од права на заштиту података (нпр. право на обавештење о обради, право на увид у податке или права поводом извршеног увида) код руковаоца података (нпр. тиме што је…
По предлогу за извршење решења, Повереник доноси закључак о дозволи извршења и оставља нови рок органу власти,као извршенику да поступи по решењу, под претњом изрицања новчане казне од 20.000 РСД. Уколико извршеник ни тада не поступи по решењу, односно закључку о дозволи извршења решења, новчана…
Повереник на више различитих начина ради на системском унапређењу заштите података о личности, имајући у виду да је ова област релативно нова и широј јавности још увек недовољно позната. Неке од најважнијих активности Повереника у погледу унапређења заштите података о личности на системски начин…
Повереник на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја решава по жалбама тражилаца информација у случају да сматрају да нису остварили право на приступ информацијама код органа власти (нпр. тиме што је тај орган донео решење којим се захтев одбија у потпуности или…
У случају да тражилац сматра да му је поступање Повереника (нпр. решењем којим се жалбе одбија као неоснована) онемогућено остваривања права, то лице може покренути поступак пред Управним судом. У пракси се дешава да тужбу Управном суду поднесу и органи власти против чијег поступања је Повереник…
Повереник врши надзор над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности. Он то чини преко овлашћених лица, а на основу сазнања до којих је дошао по службеној дужност, од стране подносиоца жалбе или трећег лица.
Повереник је, као и сваки други орган власти, обавезан да поступа по захтеву за приступ информацијама које су настале у његовом раду или у вези са његовим радом. Поступак је прописан чланом 16. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Ако располаже документом са траженом…
Каталог садржи податке о свим органима власти који су дужни да поступају по захтеву за приступ информацијама, односно спроводе Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. У категорију органе јавне власти, у смислу чл. 3. Закона, спадају: 1) државни органи, органи територијалне…
Свако може да упути Поверенику притужбу у циљу указивања на повреду дужности органа власти уређене Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Мере за унапређивање јавности рада Повереник предузима и самоиницијативно, нпр прегледањем квалитета информатора о раду, или…
Мишљења из области заштите података обухватају предмете у раду Повереника који нису заведени као жалбе или поступци надзора, а тичу се нпр. правилне примене Закона о заштити података о личности. Подносилац захтева за мишљење може бити свако лице.
Када неко лице поднесе захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја неком органу власти, а орган власти коме је поднет захтев не располаже траженом информацијом, онда је тај орган дужан да захтев упути Поверенику. Повереник ће, кад добије тај тзв. уступљен захтев, контактирати…
