Просторно-статистичка анализа података о саобраћајним незгодама у Србији применом географских информационих система

Овај рад представља пример како се отворени подаци могу користити за дубинску просторну и статистичку анализу једног од кључних друштвених проблема – саобраћајних незгода. Скуп података је претворен у просторну базу података на основу геолокације, обухвата период од девет година, од 2015. до 2023, и садржи више десетина хиљада записа, укључујући детаље о датуму, времену, исходу и опису сваке незгоде.

Кроз коришћење ArcGIS Pro окружења, примење су различите методе геостатистике и геопросторне анализе – попут анализе врућих тачака (Hot Spot Analysis), кластер и аутлајер анализе (Anselin Local Moran’s I), процене густине (Kernel Density), анализа средишњих тачака и елипси просторне дистрибуције, као и напредне просторновременске анализе уз помоћ Space-Time Cube и Emerging Hot Spot алата. Циљ је био да се идентификују обрасци и трендови у појави саобраћајних незгода како у простору, тако и у времену, а посебан фокус анализе био је стављен на територију Полицијске управе Нови Сад, као једну од најоптерећенијих урбаних зона у Србији.

Анализе су показале да постоји јасна просторна кластеризација незгода дуж главних саобраћајница, као и изражени дневни и сезонски обрасци. Највећи број незгода дешава се у интервалима између 08:00 и 20:00 часова, са врхом у периоду од 12:00 до 16:00, што кореспондира са најинтензивнијим саобраћајним токовима. Просторне анализе указују на концентрацију незгода у централним деловима града и уз кључне саобраћајнице као што су Булевар ослобођења, Детелинара и Сајмиште. Просторно-временске коцке омогућиле су детекцију нових и интензивирајућих жаришта, као и идентификацију оних локација које показују конзистентно висок ризик током више година.

Ова студија илуструје како се јавни подаци могу трансформисати у моћан алат за доношење одлука у урбаном планирању, управљању саобраћајем и унапређењу безбедности. Истраживање показује да отворени подаци, уколико се обраде савременим ГИС и статистичким алатима, представљају вредан ресурс за институције, истраживаче и широку јавност. Поред тога, рад демонстрира и техничке могућности софтверских алата као што је ArcGIS Pro за сложену просторну аналитику. Овакви примери коришћења отворених података доприносе већој транспарентности, бољем планирању мера безбедности и подстицању културе засноване на подацима.

Целокупно истраживање можете пронаћи и преузети на линку:

https://drive.google.com/file/d/1ZN_bkMGn7FG7Or94TH-dG6C2srLMPpZk/view?usp=sharing

На конкретној слици у примеру употребе су приказани резултати Emerging Hot Spot анализе која указује на појаву трендова у периоду од 2015 до 2023. године. Оно што се може приметити јесте појава нових врућих тачачка у појединим деловима града са акцентом на групу ових врућих тачака на Лиману 4, као и интензивирајуће вруће тачке на раскрсници Булевара Ослобођења и Булевара Цара Лазара. Такође, видимо да је већина градског језгра окарактерисана са спорадичним врућим тачкама док су појаве перзистентних врућих тачака и узастопних вруће тачке видљиве начелно на местима које су претходно окарактерисане као места са најгушћом појавом саобраћајних несрећа (Булевар Ослобођења, Сајмиште, Детелинара, угао Булевара Европе и Булевара Цара Лазара).