Према подацима из истраживања Европске комисије, сваке године у Европској унији више од 400 000 људи умире од последица загађености ваздуха. Поређења ради, то је 10 пута већи број од броја људи који страдају у саобраћајним несрећама. Коктел загађивача у ваздуху директно утиче на још 6.5 милиона људи који оболевају од астме, бронхитиса и можданог удара. Заједно са нама, биљке и животиње су такође угрожене - скоро две трећине европских екосистема је под негативним утицајем загађеног ваздуха.

У градској средини, у којој на релативно малом простору живи велики број људи и где се зеленило у доста случајева третира као декорација, ефекти загађеног ваздуха су још видљивији. У зависности од количине транспорта и начина грејања домаћинстава, у градовима се у оквиру општина (чак и на нивоу неколико улица) јављају микролокације међу којима загађеност ваздуха, као и састав загађивача може значајно да варира. Мерне станице које су постављене од стране институција дају податке о квалитету ваздуха, међутим њих нема довољно да нам поуздано, у реалном времену, покажу квалитет ваздуха у свим деловима града.

Како је развој технологије омогућио да мерни инструменти буду све поузданији, врло ценовно приступачни и једноставни за коришћење, једно од решења може бити у crowdsourced прикупљању информација које, укључивши грађане, омогућава мерење на више локација, у реалном времену, и обезбеђује већу просторну покривеност и количину података.

Грађани као креатори отворених података

Београдска отворена школа у сарадњи са Интернет друштвом Србије и компанијом AllThingsTalk покреће пројекат грађанског мерења квалитета ваздуха са идејом да свако од нас може да допринесе прикупљању отворених података, у свим деловима града. Већи број података ће омогућити, не само добијање прецизнијих информација према локацијама, већ и њихово брзо ажурирање, квалитетније представљање и практичну примену у сервисима који ће грађани користити. Овај пројекат нема за циљ да се такмичи са званичним подацима већ да оспособи грађане да сами сакупљају податке и да их додатно информише о томе како да проналазе информације о квалитету ваздуха, како да их јавно деле и да на основу чињеница утичу на креирање јавног мњења о квалитету ваздуха у својој животној средини. Када грађане информишете на прави начин, читава заједница се на једном новом нивоу укључује у доношење одлука које су јој у најбољем интересу.

Претходна акција која је наишла на добар одзив започета је у фебруару 2019. Подаци сакупљани у тој фази објављивани су у оквиру немачког сајта. Међутим, сада је у плану да сви подаци буду обрађивани и доступни на домаћој платформи. Мирјана Јовановић из Београдске отворене школе навела је да:

• “Пројекат има за циљ да укључи и обучи велики број грађана, да сакупљају податке и размењују их са институцијама и осталим грађанима у оквиру домаће платформе која ће бити креирана специјално за то и прилагођена нашем говорном подручју. Сви прикупљени подаци биће доступни у отвореном формату. Идеја је да на основу отворених података о ваздуху можемо да развијамо различите дигиталне сервисе који ће нам олакшати да доносимо информисане свакодневне одлуке, на пример о томе у којим деловима града ћемо трчати, шетати, возити бицикл или водити децу у парк, односно, које делове треба избегавати због нивоа загађености.”

Овакви грађански пројекти нису реткост. Добар пример пројекта из окружења је CurieuzeNeuzen у којем је учествовало 20 000 грађана Антверпена, у Белгији. Након скандала 2015. у којем су нивое азотних-оксида (који улазе у састав смога и киселих киша) медији држали у тајности, покренут је пројекат у којем су грађани са својих тераса и прозора мерили нивое NO2 (азот-диоксида) и то су постале јавно доступне информације. NO2 настаје у процесу сагоревања фосилних горива у моторима аутомобила, термоенергетским постројењима и домаћинствима и један је, по здравље најопаснијих, загађивача ваздуха. У Америци, Агенција за заштиту животне средине обезбеђује микро грантове за грађанске пројекте мерења квалитета ваздуха, ценовно приступачне алате за мерење и обучава грађане како да их користе и информише их како ће се ти подаци укључивати у званична мерења и извештаје. На тај начин сакупљају се огромне количине поузданих података који би иначе били недоступни, или веома скупи за прикупљање конвенционалним методама.

Отворени позив грађанима

Од краја јула 2019. биће објављен отворен позив грађанима Србије да се укључе у мерење квалитета ваздуха, са посебним акцентом на ИТ заједницу и све оне који се у неком облику баве технологијом. У оквиру прве фазе планиране су обуке и радионице за склапање и коришћење мерних инструмената, као и за читање и размену података. Једна од највећих вредности оваквог приступа је потпуна транспарентност - отворени приступ мерењу као и отворени подаци као резултат, доступни свим грађанима нарочито у домену јавног здравља и животне средине.

Национални портал отворених података ће пратити овај пројекат, а позивамо вас и да пратите објаве на сајту Београдске отворене школе и укључите се у грађанску акцију мерења квалитета ваздуха.

Иницијатива грађанског мерења квалитета ваздуха реализује се у оквиру пројекта "Отворени подаци - отворене могућности" који спроводе Програм Уједињених нација за развој и Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Светске банке и Фонда за добру управу Уједињеног Краљевства.